Ova pitanja često prate dijagnozu, ali ne postoji jedna dijeta koja odgovara svima. Pre nego što jelovnik pretvorite u spisak zabrana, važno je razlikovati opravdana ograničenja od nepotrebnog odricanja.

Raznovrsna ishrana pomaže da organizam dobije potrebne hranljive materije. Ipak, ona ne može da zameni propisanu terapiju i redovne kontrole štitaste žlezde, piše Glossy.

Šta je Hašimoto i kakvu ulogu ima ishrana?

Hašimoto tireoiditis je autoimuno oboljenje kod kojeg imuni sistem napada štitastu žlezdu. Vremenom može dovesti do njenog oslabljenog rada, odnosno hipotireoze.

Lečenje zavisi od funkcije štitaste žlezde i procene lekara. Kada je potrebna terapija hormonima, promena jelovnika nije njena zamena. Uloga ishrane i suplemenata kod Hašimota i dalje se istražuje.

Zato je korisnije krenuti od kvaliteta svakodnevnih obroka i individualnih potreba nego odmah izbacivati čitave grupe namirnica.

Da li kod Hašimota treba izbaciti gluten?

Gluten je zajednički naziv za proteine koji se nalaze u pšenici, raži i ječmu. Iako se bezglutenska ishrana često povezuje sa Hašimotom, nema dovoljno pouzdanih dokaza da je treba preporučiti svim osobama sa ovom bolešću.

Situacija je drugačija ako osoba ima i celijakiju. Tada je stroga bezglutenska ishrana neophodna za lečenje celijakije, nezavisno od bolesti štitaste žlezde.

Ako postoji sumnja na celijakiju, važno je obaviti pregled i testiranje pre izbacivanja glutena. Bezglutenska ishrana može uticati na rezultate i otežati postavljanje dijagnoze.

Bolje subjektivno osećanje nakon izbacivanja određene hrane samo po sebi ne potvrđuje celijakiju ili intoleranciju. Tegobe treba proceniti sa lekarom.

Moraju li da se izbace sve žitarice?

Bezglutenska ishrana i ishrana bez žitarica nisu isto. Pirinač, kukuruz i proso prirodno ne sadrže gluten, kao ni heljda, kinoa i amarant, koji se svrstavaju u pseudožitarice.

Sama dijagnoza Hašimota nije razlog da se sve ove namirnice automatski izbace. Nepotrebna ograničenja mogu otežati dovoljan unos vlakana i drugih hranljivih materija.

Ako je eliminacija hrane opravdana, jelovnik treba prilagoditi tako da izbačene namirnice dobiju odgovarajuću zamenu.

Paleo i AIP dijeta – koliko su opravdani?

Paleo ishrana uglavnom isključuje žitarice, mahunarke i mlečne proizvode. Autoimuni protokol, poznat kao AIP, još je restriktivniji: u početnoj fazi izbacuje i jaja, orašaste plodove, semenke i povrće poput paradajza, paprike i patlidžana.

U maloj pilot-studiji, učesnice sa Hašimotom prijavile su bolji kvalitet života i manje tegoba nakon programa koji je uključivao AIP i podršku u promeni životnih navika. Međutim, nisu zabeležene statistički značajne promene u funkciji štitaste žlezde ili nivou antitela. Takav rezultat nije dovoljan da AIP postane standardna preporuka.

Što je režim restriktivniji, to je važnije stručno planiranje obroka i procena da li ograničenja uopšte imaju smisla za konkretnu osobu.

Koje namirnice birati za svakodnevne obroke?

Osnova jelovnika može biti raznovrsna, uravnotežena ishrana, prilagođena zdravstvenom stanju i podnošenju hrane.

U obroke uključujte:

  • Povrće i voće, uz menjanje vrsta tokom nedelje.
  • Izvore proteina, poput ribe, jaja, nemasnog mesa i mahunarki.
  • Integralne žitarice, kada ne postoji medicinski razlog za njihovo izbegavanje.
  • Mleko i mlečne proizvode, ako ih dobro podnosite, ili odgovarajuće obogaćene zamene.
  • Izvore nezasićenih masti, poput maslinovog ulja, orašastih plodova i semenki.

Ovakav izbor olakšava unos vlakana, proteina, vitamina i minerala. Zaslađene napitke, slatkiše i hranu sa mnogo soli i zasićenih masti treba ograničavati u okviru opštih preporuka za zdravu ishranu.

Đumbir, kurkuma i beli luk mogu obogatiti ukus obroka, ali ih ne treba predstavljati kao terapiju za Hašimoto.

Da li je potrebna ishrana sa niskim glikemijskim indeksom?

Niskoglikemijska ishrana daje prednost namirnicama koje sporije podižu šećer u krvi. Njena primena zavisi od ukupnog zdravstvenog stanja, naročito ako postoji problem sa regulacijom glukoze.

Hašimoto sam po sebi ne znači da je ovaj režim obavezan. Praktičan početak je izbor raznovrsnih obroka, manje zaslađenih napitaka i ugljenih hidrata koji obezbeđuju i vlakna.

Vitamin D i selen – kada razmišljati o suplementima?

Vitamin D i selen često se pominju u vezi sa Hašimotom, ali njihova suplementacija nije univerzalno rešenje. Istraživanja njihove uloge u ovoj bolesti još traju. Potrebu za proverom statusa i eventualnim suplementima treba proceniti sa lekarom.

Selen učestvuje u radu štitaste žlezde. Nalazi se u ribi, mesu, jajima i brazilskim orasima, ali preteran unos može biti štetan. Brazilski orasi mogu sadržati veoma velike i promenljive količine selena, pa ih ne treba koristiti kao precizno doziranu zamenu za suplement.

Oprez sa jodom i preparatima „za štitastu žlezdu“

Ni suplementi sa jodom nisu automatski dobar izbor. Kod osoba sa Hašimotom prevelik unos joda, uključujući određene preparate i proizvode od algi, može pogoršati rad štitaste žlezde.

Pre uzimanja dodataka namenjenih „podršci štitastoj žlezdi“, proverite njihov sastav sa lekarom ili farmaceutom.

Ishranu prilagodite sebi, uz redovne kontrole

Kod Hašimota je važno pronaći jelovnik koji je raznovrstan, održiv i prilagođen konkretnoj osobi. Ako određena hrana redovno izaziva tegobe, zabeležite simptome i razgovarajte sa lekarom ili kvalifikovanim dijetetičarem pre većih promena.

Više zabrana ne znači nužno bolju ishranu. Cilj je da obroci obezbede potrebne hranljive materije, uz medicinsko praćenje i terapiju kada je propisana.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.