Zagovornici ove metode tvrde da može da podstakne limfnu drenažu i kretanje tečnosti kroz organizam. Ipak, stručnjaci napominju da nema dovoljno dokaza da je ovakav način hodanja efikasniji od uobičajene fizičke aktivnosti kada je reč o funkcionisanju limfnog sistema.
Kako kretanje utiče na limfni sistem?
Za razliku od kardiovaskularnog sistema, u kojem srce ima ulogu pumpe, limfni sistem nema sopstvenu pumpu koja neprekidno pokreće limfu kroz telo, piše Lepa & Srećna.
Kretanje i kontrakcije mišića pomažu protoku limfne tečnosti kroz limfne sudove. Upravo zbog toga redovna fizička aktivnost ima važnu ulogu u normalnom funkcionisanju organizma.
Šetnja za pokretanje limfe pokušava da ovaj prirodni proces dodatno podstakne kombinovanjem hodanja sa određenim načinom disanja i pokretima tela.
Kako izgleda šetnja za pokretanje limfe?
Ova tehnika ne razlikuje se mnogo od klasične šetnje, ali uključuje nekoliko dodatnih elemenata.
Prvi je duboko stomačno disanje usklađeno sa koracima. Promene pritiska u grudnom košu i stomaku tokom disanja mogu da doprinesu kretanju limfne tečnosti.
Drugi element je izraženiji zamah rukama tokom hodanja, čime se aktivira veći broj mišića u gornjem delu tela.
Važno je i uspravno držanje, odnosno hodanje bez nepotrebnog povijanja tela.
Da li je ova vrsta šetnje zaista efikasnija?
Iako se šetnji za pokretanje limfe pripisuju brojne koristi, nema dovoljno naučnih dokaza da ova konkretna tehnika značajno bolje stimuliše limfni sistem od drugih oblika redovnog kretanja.
Ipak, njeni osnovni elementi, poput hodanja, dubokog disanja i pravilnog držanja, mogu imati pozitivan uticaj na opšte zdravlje i pomoći u smanjenju stresa.
Zbog toga nije neophodno komplikovati svakodnevnu šetnju. Mnogo je važnije da fizička aktivnost bude redovna i prilagođena mogućnostima pojedinca.
Koliko bi trebalo da se krećemo?
Opšte zdravstvene preporuke za odrasle podrazumevaju najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti tokom nedelje.
To znači da možete praktikovati šetnju uz duboko disanje i naglašenije pokrete ruku, ali je korisna i sasvim obična šetnja. Ključ je u redovnom kretanju i izbegavanju dugih perioda fizičke neaktivnosti.
Samo 30 minuta dnevno - dokazano povećava kondiciju i jača noge , više o tome OVDE.
Poseban oprez kod limfedema
Osobe koje imaju limfedem, odnosno oticanje povezano sa nakupljanjem limfne tečnosti, ne bi trebalo samostalno da menjaju propisanu terapiju oslanjajući se na ovu tehniku.
Hodanje i određene vežbe mogu biti deo pristupa upravljanju limfedemom, ali ne predstavljaju zamenu za medicinsku terapiju. U tom slučaju način i intenzitet fizičke aktivnosti najbolje je uskladiti sa lekarom ili fizioterapeutom.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)