Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, prvim propovednicima hrišćanstva i najbližim učenicima Isusa Hrista.
Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika.
Petar je bio čudotvorac
Sveti apostol Petar bio je ribar i najpre se zvao Simeon. On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: "Ti su Hristos, Sin Boga živoga".
Lečila je i samo njegova senka
Petar je činio moćna čuda: lečio je bolesne, vaksrsavao mrtve, čak su se i od njegove senke isceljivali bolesnici. Imao je veliku borbu sa Simonom Volhom, koji se izdavao za boga, a ustvari bio je sluga satanin. Najzad ga je posramio i pobedio.
Car Neron je Petra osudio na smrt
Po zapovesti opakoga cara Nerona, Simonovog prijatelja, Petar je osuđen na smrt. Postavivši Lina za episkopa u Rimu i posavetovavši i utešivši stado Hristovo, Petar je pošao radosno u smrt. Videći krst pred sobom, zamolio je dželate, da ga razapnu naopako, pošto je smatrao sebe nedostojnim da umre kao Gospod.
Pavle je bio gonitelj hrišćana
Sveti apostol Pavle bio je rodom iz Tarsa, najpre se zvao Savle i bio farisej i gonitelj Hrišćanstva. Prema predanju bio je deset godina mlađi od Hrista. Poverovao je u njegovu propoved i postao jedan od navećih propovednikai teologa prve hrišćanske crkve.
Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica
Pošto je ispunio dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, organizovao crkvu u mnogobrojnim mestima, mogao je reći: "Ne živim ja, nego Hristos živi u meni" Bio je posečen u Rimu, u vreme cara Nerona, kad i apostol Petar.
Petrovdan se smatrao kalendarskom granicom u godini, kao jedan od ključnih datuma letnjeg ciklusa praznika, i često se povezuje s Ivanjdanom.
Obeležava promene u prirodi koje donosi sledeće godišnje doba i hladnije vreme, a prati ga mnogo običaja.
Šta se valja na današnji dan?
Postoji običaj kod Srba da se za Petrovdan na trgovima pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Deca pripreme savijenu brezovu koru u koju naguraju slamu, zapale je i obilaze torove i kolibe.
Taj običaj simboliše vreme kada su vernici progonjeni i mučeni, često vezivani za drvene stubove i živi spaljivani. Danas se veruje da će te buktinje, koje obično nose deca, doneti zdravlje i blagostanje u domaćinstvu.
U nekim selima južnog Banata na Petrovdan ujutru raznose jabuke prvim susedima za dušu umrlih, a ponegde se jabuke odnose u crkvu na osveštenje.
U nekim krajevima deca sa zapaljenim lilama idu od kuće do kuće i domaćini im dele darove.
Opšti je običaj da se za Petrovdan mese kolači sa jabukama koji se zovu "petrovača"
Nekada je narod rano ujutro na ovaj dan stoku prskao vodom da bi bila zdrava, a čobani su pleli vence i stavljali ih stoci na rogove.
Slavljem ovog velikog pravoslavnog praznika završava se Petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve. S toga je običaj da se zakolje guska, kako bi se domaćini omrsili.
Trebalo bi rano da ustanete i "okupate se" u zracima izlazećeg sunca. Za dobro zdravlje tokom cele godine umijte se rosom. Nakon toga uberite cveće i dok od njega pletete venčić, razmišljajte o nekoj želji. Venčić držite u kući sve dok vam se želja ne ostvari. Usamljene osobe treba da naberu buketić cveća, stave ga na jastuk i tako prespavaju, pa se veruje, da će pronaći svoju ljubav.
Šta se ne radi na današnji dan?
Na Petrovdan se ništa ne radi u polju, naročito se ne uprežu konji u kola. Opšti je običaj kod Srba u Vojvodini da se do Petrovdana nisu smele seći jabuke nožem, niti se smelo jabukama loptati, ili pak udarati jednu o drugu jabuku, jer se verovalo, da će ako se to čini, padati krupan grad i uništiti useve.
Na ovaj dan se ni bašta ne zaliva, zbog pretnje da će stradati ili imati štete od groma svako ko ne poštuje ovu zabranu.
Srpaska pravoslavna crkva i njeni praznici proslavljaju jedan od najvećih praznika - Petrovdan
.jpg)
