Novo istraživanje upozorava - često gledanje televizije povezano sa promenama u mozgu

Novo istraživanje ukazuje na manji volumen pojedinih delova mozga i promene bele mase kod ljudi koji su veoma često gledali televiziju.

Iako bi tvrdnja da televizija „truli mozak“ bila preterana, naučnici sa Univerziteta Južne Kalifornije (USC) navode da iza dugogodišnjeg upozorenja ipak može da postoji određena naučna osnova.

Studija objavljena u časopisu Alzheimer’s & Dementia: Journal of the Alzheimer’s Association pokazala je da su osobe koje su u srednjim godinama veoma često gledale televiziju kasnije imale manji volumen u oblastima mozga povezanim sa pamćenjem, kao i manje frontalne i okcipitalne režnjeve.

Uočene su i promene bele mase koje se povezuju sa starenjem, kognitivnim padom, rizikom od moždanog udara i demencijom, piše K1 info.

Nije važno samo koliko sedimo, već i šta radimo dok sedimo

Istraživači ističu da rezultati ne mogu jednostavno da se objasne činjenicom da ljudi tokom gledanja televizije uglavnom sede.

„Godinama smo se fokusirali na to koliko ljudi sede. Naši nalazi sugerišu da bi trebalo da obratimo pažnju i na to šta rade dok sede“, rekao je Dejvid Rajhlen, profesor bioloških nauka i antropologije na USC i jedan od glavnih autora studije.

Druge vrste sedelačkih aktivnosti nisu pokazale iste veze sa promenama na mozgu. To sugeriše da vrsta aktivnosti kojom se bavimo dok sedimo može biti važna, a ne samo ukupno vreme provedeno u sedećem položaju.

Naučnici pratili oko 1.700 odraslih osoba

Istraživači su analizirali podatke približno 1.700 odraslih osoba, čija je prosečna starost bila 53 godine. Učesnici su između 1987. i 1989. godine uključeni u studiju ARIC (Atherosclerosis Risk in Communities), dugoročno istraživanje američke populacije usmereno na zdravlje kardiovaskularnog sistema i mozga.

Od učesnika je zatraženo da navedu koliko često u slobodno vreme gledaju televiziju, na skali od „nikada ili retko“ do „veoma često“. Takođe su odgovarali na pitanja o tome koliko vremena na poslu provode sedeći.

Više od dve decenije kasnije učesnici su podvrgnuti magnetnoj rezonanci mozga.

MRI snimci pokazali razlike u strukturi mozga

U poređenju sa osobama koje su navele da televiziju gledaju retko ili nikada, kod onih koji su je gledali veoma često uočene su strukturne razlike u više delova mozga.

Naučnici su pronašli manji volumen u oblastima povezanim sa ranim znacima Alchajmerove bolesti, kao i više hiperintenziteta bele mase. Reč je o promenama koje mogu biti pokazatelj bolesti malih krvnih sudova mozga i koje se povezuju sa kognitivnim padom i demencijom.

Kod učesnika koji su veoma često gledali televiziju zabeleženi su i manji okcipitalni i frontalni režnjevi. Ovi delovi mozga imaju značajnu ulogu u vizuelnoj obradi, planiranju, donošenju odluka i drugim izvršnim funkcijama.

Veza je ostala i nakon uključivanja drugih faktora

Rezultati su bili prisutni i nakon što su istraživači uzeli u obzir niz drugih faktora koji mogu da utiču na zdravlje mozga.

Među njima su bili fizička aktivnost, dijabetes, indeks telesne mase, pušenje i konzumiranje alkohola.

Nalazi zato otvaraju pitanje da li način na koji provodimo slobodno vreme u srednjim godinama može biti povezan sa zdravljem mozga mnogo godina kasnije.

Studija ne dokazuje da televizija izaziva demenciju

Rezultate je ipak potrebno tumačiti oprezno. Studija pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da često gledanje televizije direktno izaziva promene na mozgu, Alchajmerovu bolest ili demenciju.

Istraživači su se oslanjali na procene učesnika o tome koliko često gledaju televiziju, pa ti podaci mogu biti manje precizni od direktnog merenja vremena provedenog pred ekranom.

Još jedno ograničenje jeste to što učesnici na početku istraživanja nisu imali MRI snimke mozga. Zbog toga nije bilo moguće direktno uporediti strukturu njihovog mozga na početku i više od dve decenije kasnije.

Buduća istraživanja sa početnim i naknadnim MRI snimanjima mogla bi preciznije da pokažu kako se mozak menja tokom vremena i kakvu ulogu u tome imaju različite sedelačke aktivnosti.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.