Američki penzioneri otkrivaju svoje najveće greške, pa na osnovu njih dele i savete.
Anketa je sprovedena među Amerikancima između 48 i 90 godina, od kojih su mnogi žalili što su otišli u penziju prerano, prerano uzeli socijalno osiguranje i potrošili ušteđevinu.
U ovoj anketi više od 1.700 starijih Amerikanaca podelilo je svoja finansijska i druga žaljenja.
Oni su podelili i savete u kojim godinama bi trebalo da se penzionišete, kada da počnete da prikupljate socijalno osiguranje kai i da li ćete morati da radite skraćeno radno vreme i u penziji.
Milioni Amerikanaca postavljaju ova pitanja, a neki su za Biznis Insajder rekli šta su naučili u ovoj dobrovoljnoj anketi čitalaca.
Nekoliko desetina ispitanika govorilo je o greškama koje su napravili tokom penzionisanja.
Žaljenje je uključivalo prerano penzionisanje, prerano uzimanje beneficija socijalnog osiguranja i prebrzo trošenje penzione štednje.
Drugi su rekli da su ih neizbežni životni događaji, poput smrti supružnika ili hitne medicinske pomoći, unazadili.
Mnogi su poželeli da duže zadrže posao ili bolje razumeju kako iznenadni troškovi mogu da naškode njihovim novčanicima.
Tek nekoliko njih je pričala o pronalaženju zajednice – i sebe – u penziji.
Evo nekoliko njihovih priča i ključnih saveta:
Neočekivani finansijski i medicinski problemi
Ketlin Rad, 74, žali što se povukla prerano.
Rad je svoju karijeru provela vodeći ugostiteljski posao, a kasnije radeći kao glavni kuvar.Do 2008. imala je oko 60.000 dolara ušteđenih u jednom penzionom fondu a taj račun je izgubio 40 odsto vrednosti u velikoj recesiji.
Ona se nikada nije oporavila od toga.
Iako je imala penzione račune, rekla je da je greška što nije razmišljala o penziji do verovatno poslednjih 10 godina, a to je zato što nema decu ili bilo koga za koga se brinula.
Sa 62 godine povukla se sa posla koji je plaćao skoro 60.000 dolara godišnje i odlučila se za rano socijalno osiguranje. Primala je 1.290 dolara mesečno, oko 400 dolara mesečno manje nego da je čekala do 67. godine. Zbog ograničenja zarade u socijalnom osiguranju, odlučila se za privatne pozicije kuvara koje plaćaju otprilike upola manje od prethodnog posla i honorarne poslove kao prodavac do svoje 70. godine.
Sada ima samo 40.000 dolara ušteđevine i planira da na kraju proda kuću koju je kupila sa svojom sestrom u Koloradu kada se prvobitno penzionisala.
Imala je i bolničko lečenje što je posebno narušilo njene finansije.
Prerano penzionisanje i previše trošenja
Misti Miler (65) kazala je takođe da je prerano otišla u penziju. Nedelju dana kasnije, zažalila je zbog toga.
Miler je radila kao pomoćni pravni analitičar u privatnom i javnom sektoru pre nego što se penzionisala sa 58 godina sa oko 700.000 dolara na svojim penzionim računima. Živela je štedljivo dok je radila, vozila isti auto 26 godina i retko trošila na luksuz poput odlaska u salon. Izračunala je svoje troškove za narednih nekoliko decenija i otišla je u penziju sa mesečnom penzijom od oko 4.000 dolara. Međutim, nakon penzionisanja, rekla je da su njene štedljive navike nestale.
Stanovnica Sakramenta povukla je novac sa svog računa za učešće u kući na plaži od 515.000 dolara. Ona i njen muž su potom prodali kuću 2020. i preselili se u kuću od 488.000 dolara u predgrađu Sakramenta, plaćajući pet puta više poreza na imovinu od prve imovine.
„Ja sam bogata s kućom, ali siromašna, pa sam morala da se vratim na posao“, rekla je Miler. „Živela sam skromno do ove tačke, a onda sam jednostavno izgubila razum“.
Sa tim kupovinama kuće i drugim troškovima koji su smanjili njenu penzionu štednju za oko trećinu, na 450.000 dolara, Miler se vratila na posao za državu, gde je radila pre penzionisanja. Rekla je da je zabrinuta i da njena penzija ne može da pokrije sve njene troškove.
„Planiram da ostanem da radim dok me ne iznesu u sanduku“, rekla je Miler i dodala da bi volela da se nikada ne povuče.
Ovo su tri najčešće greške tokom penzionisanja
Džon iz AARP-a je kazao da penzioneri prave tri uobičajene greške tokom procesa. Prva je da uzimaju više nego što bi trebalo od svojih penzionih investicija, ostavljajući nedovoljno novca da zadovolje svoje dnevne potrebe u penziji. Druga je suprotna – rade duže i štede više nego što je potrebno, lišavajući sebe u strahu da nemaju dovoljno. Treća je bila uobičajena među ispitanicima ove ankete: žive pod pretpostavkom da mogu da odlažu finansijske odluke dok ne bude prekasno, radeći stvari poput odlaganja izdvajanja fonda za hitne slučajeve ili previše oslanjanja na socijalno osiguranje.
„Oni moraju da donesu određene odluke u poodmakloj dobi i smatraju da više nemaju fleksibilnost, odnosno finansijsku imovinu, neophodnu za donošenje takve odluke“, kazao je Džon.
Isplata socijalnog osiguranja prebrzo
Šeron (77) je prerano uzela socijalno osiguranje, što ju je navelo da se povuče iz penzije kako bi pokrila troškove.
Stanovnica Atlante, koja je tražila da koristi svoje srednje ime iz razloga privatnosti, radila je kao učiteljica, ali se penzionisala 2001. nakon razvoda i smrti njenih roditelja. Radila je nekoliko privremenih poslova tokom 2000-ih, a veliki deo svog nasledstva uložila je u tržište. Kada je došlo do kraha tržišta 2008. godine, izgubila je skoro polovinu svoje imovine od 725.000 dolara.
„Postala sam veoma uplašena zbog dešavanja na berzi, plašila sam se šta da radim, nisam verovala u savete koje sam dobijala od ljudi i donosila mnogo loših finansijskih odluka“, rekla je Šeron.
Da bi se izvukla, uzela je socijalno osiguranje sa 62 godine umesto da čeka do 67. Rekla je da joj se finansijska situacija pogoršala kada je dostigla srednje 60-e, pa se vratila da radi kao učiteljica, zarađujući „veoma malu platu“. Niz zdravstvenih problema i oštećenja kuće značili su da njenih 936 dolara socijalnog osiguranja svakog meseca nije otišlo daleko, a ona ima manje od 100.000 dolara likvidne imovine.
„Da je neko samo rekao, ne uzimajte rano socijalno osiguranje, nemojte ulagati svoj novac na ovaj način“, rekla je Šeron. „Da sam imala nekoga ko bi me samo usmeravao, možda ne bih bila u ovoj užasnoj situaciji jer ću do 2030. lako ostati bez novca.
Džon je komentarisao kako je oko 22% ljudi imalo finansijski plan pre odlaska u penziju, dok je samo 33% imalo plan nakon penzionisanja. „Ljudi to redovno ne rade delimično zato što im je malo prijatnije sa nejasnom brigom nego sa čvrstim činjenicama sa kojima treba da se pozabave“, rekao je Džon.
Povratak na posao
Za mnoge starije Amerikance, greške u penziji nisu vezane za finansije. Desetine su rekle da su se vratile na posao nakon što su otkrile da je penzionisanje monotono i da su usamljeni. Iako neki mogu da zamišljaju penzionisanje kao sedenje na plaži ili igranje golfa, Džon kaže da mnogi još uvek imaju želju da se vrate u kancelariju.
„Toliko ljudi ima društvenu mrežu koja je blisko povezana sa njihovim radnim životom, a kada su izvan toga, mnogi ljudi jednostavno stari postanu usamljeni i više nisu deo društva“.
Neki ispitanici su, međutim, imali pozitivniji pogled na to kako je penzionisanje promenilo njihov društveni život.
Mnogi su rekli da su preuzeli nove projekte i iskoristili svoje penzionisanje da se fokusiraju na sebe i ponovo otkriju svoje strasti.
Sindi Koli, 64, je na socijalnom invalidskom osiguranju od 1990. godine. Godinama je stanovnica Arizone, bila je samohrana majka troje dece. Pravila je finansijske greške kao što je trošenje previše prihoda, iako je postepeno razvijala strategije za uštedu troškova.
Međutim, jedno od njenih najvećih žaljenja je što sebe nije stavila na prvo mesto.
„Ja sam tip osobe koja je uvek stavljala druge ljude na prvo mesto, nikada ne razmišljajući o sebi“, rekla je Koli. „Postoje periodi mog života u kojima nikada sebi nisam kupovala odeću, nisam vodila računa o sebi.“
U godinama u penziji naučila je da promeni prioritete. Svake nedelje provodi sate čitajući finansijske knjige, obavljajući pro bono pomoćni posao i aktivna je u svojoj zajednici.
