Upravo zbog tog straha jedan američki penzioner odlučio je da nastavi da radi, iako je prvobitno planirao da ranije završi karijeru.

Dvajt Merik nameravao je da se penzioniše sa 64 godine. Međutim, zabrinutost zbog finansijske budućnosti navela ga je da odlazak u penziju odloži najpre za jednu, a zatim za još jednu godinu.

Danas, kada se osvrne na tu odluku, smatra da je previše vremena posvetio brizi o novcu, piše američki AARP.

Planirao penziju sa 64 godine, ali je nastavio da radi

Merik nije bio nezadovoljan svojim poslom. Naprotiv, tokom većeg dela karijere posao mu nije predstavljao problem.

Ipak, kako se približavao 66. rođendanu, sve jasnije je osećao da više ne želi da provodi dane radeći.

Uprkos tome, odluku o penzionisanju odlagao je zbog straha da njegova ušteđevina neće biti dovoljna za godine koje dolaze.

Na njegovu zabrinutost uticale su i finansijske procene koje je slušao u medijima, prema kojima je za udoban život u penziji potrebno imati čak 1,5 miliona dolara.

On toliku ušteđevinu nije imao.

Najveća greška nije bila finansijska

Merikova priča pokazuje da odluka o odlasku u penziju nije samo pitanje novca.

Dok je pokušavao da obezbedi dodatnu finansijsku sigurnost, nastavio je da radi i tokom perioda kada je već želeo drugačiji svakodnevni život.

Kada je konačno otišao u penziju sa 66 godina, shvatio je da je mogao ranije da počne novo životno poglavlje.

Njegovo iskustvo otvara dilemu sa kojom se suočavaju mnogi budući penzioneri: koliko je novca zaista dovoljno i kada dodatna zarada prestaje da bude vrednija od slobodnog vremena?

Strah od nedostatka novca često odlaže penzionisanje

Planiranje penzije podrazumeva procenu budućih prihoda, troškova života, zdravstvenih potreba i eventualne ušteđevine.

Međutim, ne postoji univerzalan iznos koji svakoj osobi garantuje finansijski bezbrižnu starost.

Potrebe se razlikuju u zavisnosti od mesta stanovanja, zdravstvenog stanja, porodičnih obaveza i načina života.

Zbog toga brojke koje se pominju u finansijskim emisijama ne moraju nužno da odražavaju situaciju svakog pojedinca.

Lekcija koju je naučio tek kada je prestao da radi

Merikovo iskustvo podseća da penzionisanje nije samo završetak radnog veka već i prilika za drugačije korišćenje vremena.

Za neke ljude nastavak rada predstavlja finansijsku potrebu, dok drugi žele da ostanu profesionalno aktivni. Ipak, oni koji imaju mogućnost izbora suočavaju se i sa pitanjem koliko dugo žele da odlažu planove za život posle posla.

Za ovog američkog penzionera najveće kajanje nije bilo povezano sa novcem koji nije zaradio, već sa vremenom koje je mogao da provede van posla.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

ekspo