Sa dolaskom jeseni, pečeni kesteni ponovo postaju jedna od najomiljenijih poslastica. Njihov karakterističan miris i ukus mnoge podsećaju na hladnije dane, ali kesten je mnogo više od sezonske grickalice. Zahvaljujući bogatom nutritivnom sastavu, može doprineti zdravlju srca, pravilnom varenju i održavanju telesne težine.
Za razliku od oraha, badema i lešnika, koji sadrže dosta masti, kesten je prvenstveno izvor ugljenih hidrata. Istovremeno, ima relativno malo masti i značajnu količinu prehrambenih vlakana, što ga čini zanimljivim izborom za uravnoteženu ishranu.
Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), 100 grama pečenog kestena sadrži oko 245 kalorija, 2,2 grama masti, 53 grama ugljenih hidrata i 5,1 gram vlakana. Pored toga, bogat je kalijumom, kojeg u ovoj količini ima oko 590 miligrama, kao i vitaminom C, sa približno 26 miligrama. Porcija od deset kestena, odnosno oko 84 grama, sadrži približno 206 kalorija.
Antioksidansi i minerali važni za zdravlje srca
Jedna od značajnih prednosti kestena jeste sadržaj kalijuma, magnezijuma i antioksidativnih jedinjenja. Ove materije imaju važnu ulogu u normalnom funkcionisanju organizma, a njihov dovoljan unos povezuje se sa očuvanjem kardiovaskularnog zdravlja.
Prema zdravstvenom portalu WebMD, i nutricionistkinji Kathleen Zelman, kalijum i magnezijum, zajedno sa antioksidansima iz kestena, mogu doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
Posebno se izdvajaju galna i elaginska kiselina, prirodni antioksidansi koji pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog oštećenja. Njihova koncentracija može se povećati tokom kuvanja i pečenja kestena.
Dodatna prednost je što kesten ne sadrži holesterol, dok je količina soli u njemu veoma mala. Ipak, njegove nutritivne prednosti ne treba posmatrati kao zamenu za uravnoteženu ishranu i zdrave životne navike.
Vlakna koja pomažu varenju i kontroli šećera
Kesten je dobar izvor vlakana, koja imaju važnu ulogu u održavanju zdravog sistema za varenje. Ona podstiču redovno pražnjenje creva, doprinose dužem osećaju sitosti i hrane korisne bakterije u crevima.
Značajno je i to što kesten prirodno ne sadrži gluten, pa može biti deo ishrane osoba sa celijakijom, pod uslovom da tokom proizvodnje i pripreme nije došlo do kontaminacije glutenom.
Vlakna mogu pomoći i u regulisanju nivoa šećera u krvi jer usporavaju varenje i apsorpciju ugljenih hidrata. Glikemijski indeks kestena iznosi oko 54, što ga svrstava u namirnice sa niskim glikemijskim indeksom.
Međutim, to ne znači da osobe sa dijabetesom mogu da ga konzumiraju bez ograničenja. Kesten ima znatno više ugljenih hidrata od većine drugih orašastih plodova, pa je važno voditi računa o veličini porcije i ukupnom dnevnom unosu ugljenih hidrata.
Može li kesten pomoći u skidanju kilograma?
Iako je bogat ugljenim hidratima, kesten može biti dobar izbor za osobe koje vode računa o telesnoj težini. Njegova prednost je kombinacija vlakana i relativno malog sadržaja masti, zbog čega pruža osećaj sitosti uz manje kalorija po gramu nego većina orašastih plodova.
Zbog toga može predstavljati dobru alternativu industrijskim grickalicama i kaloričnijim užinama. Ipak, važno je imati na umu da nijedna pojedinačna namirnica ne garantuje mršavljenje. Smanjenje telesne težine zavisi prvenstveno od ukupnog energetskog unosa i potrošnje kalorija.
Određena istraživanja ukazuju i na mogući uticaj sastojaka kestena na masno tkivo. Naučnici sa portugalskog Univerziteta Trás-os-Montes i Alto Douro objavili su 2020. godine u časopisu Biomedicines preliminarnu studiju o uticaju kestenovog brašna na organizam miševa.
Tokom istraživanja, koje je trajalo 35 dana i obuhvatilo 18 životinja, ispitivan je uticaj ishrane obogaćene kestenovim brašnom. Kod grupe koja je dobijala veću dozu primećena je manja količina masnog tkiva u predelu stomaka, ali nije utvrđena razlika u ukupnoj telesnoj težini.
Budući da je istraživanje sprovedeno na malom broju životinja, rezultati su preliminarni i ne mogu se direktno primeniti na ljude. Za potvrdu eventualnog efekta potrebna su dodatna istraživanja.
Ko bi trebalo da izbegava kesten?
Kesten može biti koristan deo jelovnika za većinu ljudi, posebno za one koji žele da povećaju unos vlakana ili traže hranljivu užinu sa malo masti. Ipak, postoje grupe koje treba da obrate posebnu pažnju.
Najveći oprez preporučuje se osobama alergičnim na lateks. Kod njih se može javiti takozvani sindrom lateks-voće, odnosno alergijska unakrsna reakcija na određene namirnice biljnog porekla.
Pored kestena, među namirnicama koje se povezuju sa ovom pojavom nalaze se banana, avokado i kivi. Prema podacima američke organizacije Allergy & Asthma Network, između 30 i 50 odsto osoba alergičnih na lateks može imati alergijsku reakciju i na određeno voće ili povrće. Kesten se nalazi na spisku namirnica sa povećanim rizikom.
Osobe sa potvrđenom alergijom na lateks trebalo bi zato da se posavetuju sa alergologom pre nego što uključe kesten u ishranu.
Zašto sirovi i divlji kesten nisu dobar izbor?
Iako se najčešće konzumira pečen ili kuvan, pitomi kesten može se naći i u sirovom obliku. Međutim, sirovi plodovi sadrže tanine koji kod osetljivih osoba mogu izazvati iritaciju želuca, mučninu i druge probavne tegobe. Zbog toga je preporučljivo da se pre jela termički obrade.
Još važnije je razlikovati pitomi od divljeg kestena. Za razliku od jestive vrste, divlji kesten je otrovan i ne sme se koristiti u ishrani. Njegovo konzumiranje može izazvati bolove u stomaku, mučninu, povraćanje i iritaciju grla.
Francuska agencija za bezbednost hrane ANSES upozorava na rizik od zamene ove dve vrste. Analiza podataka francuskih centara za kontrolu trovanja za period od 2012. do 2018. godine pokazala je da je zamena divljeg i pitomog kestena bila prisutna u 11 odsto slučajeva u kojima je otrovna biljka pogrešno prepoznata kao jestiva.
Razlikovanje je moguće i na osnovu izgleda. Pitomi kesten ima ljusku prekrivenu gustim, dugim i oštrim bodljama, a u njoj se obično nalaze dva do tri manja, blago spljoštena ploda. Divlji kesten ima deblju zelenu opnu sa ređim i kraćim bodljama, dok se unutar nje najčešće nalazi jedan krupan, okrugao plod.
Jesenja poslastica uz nekoliko važnih pravila
Kesten je nutritivno vredna namirnica koja može obogatiti svakodnevnu ishranu i doprineti unosu vlakana, minerala i vitamina. Njegove prednosti posebno dolaze do izražaja kada se konzumira u umerenim količinama i kao deo raznovrsnog jelovnika.
Ipak, treba voditi računa o količini ugljenih hidrata, mogućim alergijskim reakcijama i pravilnoj pripremi. Najvažnije je koristiti isključivo pitomi, jestivi kesten i ne mešati ga sa divljim.
Uz ove mere opreza, omiljena jesenja poslastica može biti mnogo više od uživanja u sezonskom ukusu – može predstavljati i vredan dodatak zdravoj ishrani.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)