Peršun je jedna od zahvalnih kultura za uzgoj u plasteniku jer dobro podnosi hladnije vreme, a uz pravilnu negu njegovi listovi mogu da se beru i tokom zime. Za uspešan rod najvažniji su kvalitetno zemljište, pravilno zalivanje i redovno provetravanje plastenika, piše "Agroklub".

Dok se tokom hladnijih meseci mnoge baštenske kulture povlače, peršun može da nastavi da raste u zaštićenom prostoru. Zbog otpornosti na niže temperature i široke primene u kuhinji, ova biljka dobar je izbor za baštovane koji žele da imaju sveže začinsko bilje i tokom zime.

Prema savetima portala Agroklub, peršun se može sejati u proleće, tokom marta i aprila, a u odgovarajućim uslovima može se uzgajati i u plasteniku za zimsku berbu.

Iako se najčešće gaji kao jednogodišnja kultura, peršun je zapravo dvogodišnja biljka. Postoje dve osnovne vrste: lisnati peršun, koji se uzgaja zbog listova, i korenaš, koji razvija jestiv koren.

Kakvo zemljište voli peršun?

Za uspešan uzgoj potrebno je dobro pripremiti zemljište. Peršun najbolje uspeva u rastresitoj, usitnjenoj i dobro dreniranoj zemlji, u kojoj nema zadržavanja viška vode.

Ne odgovara mu zbijeno i kiselo zemljište, pa je pre setve važno proveriti njegovu strukturu i, po potrebi, poboljšati je dodavanjem odgovarajuće organske materije.

Biljci odgovara sunčano mesto, zbog čega je dobro da plastenik bude postavljen na osunčanom delu parcele.

Peršun se najčešće seje na dubinu od dva do tri centimetra, dok se razmak između redova i biljaka u redu prilagođava planiranom načinu uzgoja. U preporukama za intenzivniju proizvodnju često se navodi razmak od oko 30 centimetara između redova.

Treba imati na umu da peršun sporo klija, pa je potrebno strpljenje. Za nicanje mu odgovaraju i relativno niske temperature, ali brzina razvoja zavisi od temperature, vlažnosti zemljišta i kvaliteta semena.

Kako pripremiti seme i ubrzati nicanje?

Jedan od izazova u proizvodnji peršuna jeste dugo vreme koje protekne od setve do pojave prvih biljčica.

Zbog toga se seme pre setve ponekad potapa u vodu kako bi se podstaklo ravnomernije upijanje vlage. U tradicionalnoj baštenskoj praksi koriste se i blagi biljni čajevi, poput čaja od kamilice.

Nakon setve potrebno je održavati umerenu vlažnost zemljišta. Redovno zalivanje pomaže da seme ostane u dobrom kontaktu sa zemljom, ali previše vode može da izazove probleme i oteža razvoj mladih biljaka.

Za nicanje je važno pronaći ravnotežu: zemljište ne treba da se potpuno osuši, ali ne sme ni da bude natopljeno.

Šta saditi pre peršuna?

Izbor prethodne kulture može da utiče na stanje zemljišta i uspeh narednog useva.

Peršun se može gajiti nakon paradajza, paprike, pasulja, kukuruza i kupusnjača. Rotacija kultura posebno je važna zbog smanjenja rizika od nagomilavanja bolesti i štetočina u zemljištu.

Nasuprot tome, setvu nakon šargarepe i drugih srodnih kultura treba pažljivo planirati, jer pripadaju istoj biljnoj porodici i mogu imati zajedničke probleme sa bolestima i štetočinama.

Peršun se u bašti može kombinovati i sa pojedinim drugim kulturama, ali raspored treba prilagoditi njihovim potrebama za prostorom, svetlošću i vodom.

Zalivanje i prihrana tokom uzgoja

Nakon setve potrebno je redovno pratiti vlažnost zemljišta i zalivati prema potrebi. Koliko će često voda biti potrebna zavisi od temperature, vrste zemljišta, razvijenosti biljaka i uslova u plasteniku.

Kada biljke razviju lisnu masu, može se primeniti odgovarajuće organsko ili mineralno đubrivo, u skladu sa stanjem zemljišta i potrebama useva.

Sa prihranom ne treba preterivati. Prevelika količina azota može da dovede do neuravnoteženog rasta i poveća osetljivost biljaka na pojedine probleme.

Za zdrav razvoj važni su i uklanjanje korova, dovoljno svetlosti i održavanje odgovarajućih uslova u zaštićenom prostoru.

Provetravanje plastenika sprečava razvoj bolesti

Jedna od najvažnijih mera nege peršuna tokom zime jeste redovno provetravanje plastenika.

U zatvorenom prostoru vlaga se može dugo zadržavati, naročito kada se biljke zalivaju često, a temperature su niske. Takvi uslovi pogoduju razvoju gljivičnih bolesti, uključujući pepelnicu i različite vrste pegavosti listova.

Zbog toga je važno prilagoditi zalivanje vremenskim uslovima i provetravati plastenik kada to temperature dozvoljavaju.

Ako se pojave bolesni ili oštećeni listovi, treba ih ukloniti kako bi se smanjio rizik od daljeg širenja bolesti. Biljke treba redovno pregledati, a zaštitna sredstva koristiti samo kada su potrebna i u skladu sa uputstvima za primenu.

Kada se bere peršun i kako podstaći novi rast?

Peršun se bere kada razvije dovoljno listova za upotrebu. Kod lisnatih sorti preporučuje se da se spoljašnji, razvijeni listovi odsecaju pažljivo, uz očuvanje središta biljke iz kojeg izrastaju novi listovi.

Takav način berbe omogućava da biljka nastavi da se razvija i daje nove listove.

Posle berbe treba proveriti vlažnost zemljišta i po potrebi zaliti biljke. Važno je i dalje uklanjati korov i održavati dobru cirkulaciju vazduha u plasteniku.

Tokom zime rast može biti sporiji, naročito kada su dani kratki i temperature niske. Ako nema ekstremnog zahlađenja i biljke su dobro razvijene, berba može da se nastavi tokom većeg dela zime.

Kada temperature ponovo porastu, peršun može da nastavi intenzivniji rast.

Zašto je peršun dobar izbor za zimsku baštu?

Peršun je cenjen zbog svoje široke primene u pripremi supa, variva, sosova i drugih jela, a sveži listovi mogu da obogate ishranu tokom cele godine.

Sadrži vitamine, uključujući vitamin C i provitamin A, kao i minerale poput kalijuma i gvožđa. Ipak, količina hranljivih materija zavisi od sorte, uslova uzgoja i načina čuvanja, a peršun ne treba posmatrati kao lek za određene bolesti.

Za baštovane je njegova najveća prednost to što, uz dobru pripremu zemljišta i odgovarajuću negu, može da obezbedi sveže listove i onda kada je izbor povrća iz sopstvene bašte ograničen.

Uz pravilno zalivanje, dovoljno svetlosti i redovno provetravanje, peršun može biti koristan deo zimskog plastenika i praktičan način da se sveže začinsko bilje tokom hladnih meseci nađe nadohvat ruke.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo