Jesen je vreme kada mnoge kuhinje postaju male radionice za pripremu zimnice. Paprika se peče, paradajz kuva, a tegle pune ajvara, pinđura, džema i turšije.
Među onima koji se posebno posvećuju ovom poslu su i penzioneri. Zahvaljujući iskustvu, proverenim receptima i vremenu koje mogu da posvete pripremi, neki od njih počinju da prave zimnicu i za druge, nadajući se dodatnom prihodu.
Da li penzioneri smeju da prodaju domaću zimnicu?
Odgovor je da, ali uz poštovanje propisa. U Srbiji postoji Pravilnik o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla, kojim su uređeni uslovi za proizvodnju i prodaju određenih domaćih proizvoda.
Ukus je lepši, a možda se brže ukiseli - ruske bake u kiseli kupus dodaju voćku, više o tome pročitajte OVDE.
To znači da priprema zimnice za sopstvene potrebe nije isto što i proizvodnja namenjena prodaji. Kada se ajvar, džemovi, sokovi ili turšija redovno proizvode radi zarade, potrebno je ispuniti propisane uslove koji se odnose na registraciju objekta, higijenu, bezbednost hrane i deklarisanje proizvoda.
Za male proizvođače predviđene su posebne mogućnosti proizvodnje i prodaje na gazdinstvu i u objektima malog kapaciteta.
Gde mogu da prodaju ajvar, džemove i turšiju?
U zavisnosti od vrste proizvodnje i ispunjenih uslova, mali proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode na kućnom pragu, pijacama, sajmovima i manifestacijama, a u određenim slučajevima i drugim kupcima i maloprodajnim objektima.
Važno je da se poštuju pravila o poreklu sirovina, higijeni prostora, ambalaži i označavanju proizvoda.
Kod proizvodnje u objektima malog kapaciteta, na primer, pravilnikom je predviđeno da najmanje 50 odsto hrane koja se proizvodi i prerađuje potiče sa sopstvenog gazdinstva.
Kupus za sarmu spreman za 48 sati - bez bureta, uz zamrzivač i dva sastojka, više detalja pročitajte OVDE.
Da li penzioneri mogu da rade i primaju penziju?
Ovo je jedno od najvažnijih pitanja za one koji razmišljaju o dodatnoj zaradi.
Korisnici starosne i prevremene starosne penzije u Srbiji mogu ponovo da se uključe u osiguranje, odnosno da obavljaju samostalnu delatnost ili se zaposle, a da istovremeno primaju penziju, u skladu sa propisima.
Ukoliko nakon penzionisanja ponovo rade i imaju najmanje 12 meseci staža osiguranja, mogu po prestanku osiguranja da zatraže novi obračun penzije, pod uslovima koje propisuje zakon.
Međutim, kod porodičnih i invalidskih penzija važe drugačija pravila, pa je pre početka rada neophodno proveriti konkretan status u Republičkom fondu PIO.
Koliko može da se zaradi od domaće zimnice?
Zarada zavisi od količine proizvedenih tegli, cene sirovina i ambalaže, kao i od interesovanja kupaca.
U računicu treba uključiti papriku, paradajz, voće, ulje, tegle, poklopce, etikete, energente i vreme potrebno za pripremu.
Grci imaju omiljeni namaz od samo nekoliko sastojaka, više detalja pročitajte OVDE.
Od prodaje domaće zimnice može se ostvariti čista zarada od oko 40 do 50 odsto po tegli, što u proseku donosi od 350 do 900 dinara profita za teglu ajvara, odnosno 300 do 650 dinara za džemove i turšiju.
Takođe, društvene mreže mogu pomoći u predstavljanju proizvoda i pronalaženju kupaca, ali prodaja preko interneta ne oslobađa proizvođače obaveze da poštuju propise.
Hobi može da postane mali porodični posao
Priprema zimnice može biti prilika da penzioneri dopune kućni budžet, ali i da ostanu aktivni i iskoriste znanje koje su godinama sticali.
U posao se mogu uključiti i mlađi članovi porodice, koji bi pomogli oko nabavke, pakovanja, oglašavanja i dostave.
Tako tradicionalna porodična veština može da preraste u mali posao, uz dodatnu zaradu i mogućnost da domaći recepti pronađu nove kupce.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)