Osećaj tromosti, usporenosti i zbunjenosti neposredno nakon buđenja poznat je kao inercija sna. Iako je reč o uobičajenoj pojavi, njeno trajanje razlikuje se od osobe do osobe, a na brzinu razbuđivanja utiče više faktora, uključujući dob, pol, kvalitet sna i psihičko stanje.

Tim istraživača iz nekoliko južnokorejskih bolnica, predvođen stručnjacima Univerzitetske bolnice Bundang Nacionalnog univerziteta u Seulu, analizirao je koliko je ljudima potrebno da nakon jutarnjeg buđenja izgube osećaj pospanosti. Rezultati studije objavljeni su 2. januara u naučnom časopisu PLOS One.

Istraživanje je obuhvatilo 2.355 odraslih osoba u dobi od 19 do 92 godine. Podaci su prikupljeni u okviru nacionalnog istraživanja o snu i glavobolji, koje je 2018. godine sprovela agencija Gallup Korea. Ispitanici su odgovarali na pitanje koliko im je vremena obično potrebno da se nakon jutarnjeg buđenja potpuno razbude. Osobe koje rade u smenama nisu bile uključene u analizu.

Prosečno vreme razbuđivanja iznosilo je 15,8 minuta.

Žene i mlađi ljudi sporije se razbuđuju

Rezultati su pokazali manje razlike između muškaraca i žena. Ženama je u proseku bilo potrebno 16,3 minuta da se oslobode jutarnje pospanosti, dok je kod muškaraca taj period iznosio 15,2 minuta.

Zanimljiv je i uticaj životne dobi. Mlađim osobama u proseku je trebalo više vremena da se potpuno razbude, a trajanje jutarnje pospanosti postepeno se smanjivalo do približno 40. godine. Nakon toga uglavnom je ostajalo stabilno.

Ipak, najveća razlika zabeležena je kod osoba koje imaju anksioznost. Njima je za potpuno razbuđivanje u proseku bilo potrebno čak 29,9 minuta, gotovo dvostruko više nego osobama bez ovog problema, kod kojih je prosek iznosio 15,6 minuta.

Jutarnji i večernji tipovi nemaju iste navike

Na trajanje inercije sna utiče i hronotip, odnosno prirodna sklonost osobe da bude aktivnija ujutro ili uveče.

Pokazalo se da se osobe koje prirodno ustaju rano i lakše funkcionišu u jutarnjim satima brže razbuđuju. S druge strane, večernjim tipovima potrebno je više vremena da nakon buđenja dostignu punu budnost.

Važnu ulogu ima i dužina spavanja. Osobe koje duže spavaju uglavnom imaju kraći period jutarnje pospanosti, dok su nesanica i izražena pospanost tokom dana povezane s dužim razbuđivanjem.

Zanimljivo je da količina sna nije imala isti značaj za sve hronotipove. Kod jutarnjih tipova dužina spavanja nije bila značajno povezana s vremenom potrebnim za razbuđivanje, dok je kod osoba srednjeg i večernjeg hronotipa taj faktor imao važniju ulogu.

Depresija, za razliku od anksioznosti, u konačnoj analizi nije pokazala značajnu povezanost s trajanjem jutarnje pospanosti.

Dovoljno sna i lečenje anksioznosti mogu pomoći

Na osnovu dobijenih rezultata, istraživači ističu važnost prilagođavanja navika spavanja individualnim potrebama. Osobama koje prirodno kasnije odlaze na spavanje posebno se preporučuje da vode računa o dovoljnom trajanju sna.

Kod ljudi koji se ujutro izrazito teško razbuđuju trebalo bi obratiti pažnju na moguće probleme s nesanicom, dok je kod osoba s anksioznošću važno prepoznati i adekvatno lečiti ovaj problem.

Ipak, rezultate treba tumačiti uz određeni oprez. Istraživanje se oslanjalo na subjektivnu procenu ispitanika i samo jedno pitanje o jutarnjoj pospanosti, a ne na objektivno merenje budnosti. Osim toga, utvrđene povezanosti ne znače nužno da jedan faktor direktno uzrokuje drugi.

Iako gotovo 16 minuta predstavlja prosek, jutarnje razbuđivanje očigledno nije isto za sve. Na to koliko brzo ćemo nakon buđenja biti spremni za dnevne obaveze utiču i naše prirodne biološke sklonosti, kvalitet sna i opšte psihičko stanje.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Expo 2027

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.