Direktorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović izjavila je danas da povećan broj inficiranih osoba korona virusom za sada ne znači preporuke Batuta o "zatvaranju".


"Ne govori se ni o kakvom zatvaranju još uvek. Institut za javno zdravlje Srbije u saradnji sa mrežom Instituta i Zavoda za javno zdravlje, uz podršku Ministarstva zdravlja, u kontinuitetu svakodnevno prati i epidemiološke pojave u smislu kretanja bolesti, koliko je poslednji slučaj prisutan na kom okrugu, u kom gradu i tako dalje.


Takođe institut daje preporuke u smislu stručno-metodološkog uputstva kada su mere u pitanju, ali to ne radi nikada samostalno", kazala je Jovanović za Tanjug.


Podsetila je da postoje radne grupe, formirane od strane Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije, koje razmatraju predložene mere u slučajevima kada je nešto značajno ili rizično. "U ovom trenutku nema potreba, ne postoje potrebe za bilo kakvim zatvaranjem, postoje obične, klasične preventivne mere koje svako od nas treba da primeni, naročito ko je u kontaktu sa nekim ko je zaražen. Taj princip predostrožnosti treba da postoji kada je u pitanju neko koji ima hroničnu bolest, ne treba da bude u kontaktu sa obolelim licima i jednostavno treba da samostalno izbegava gužve zbog svog zdravstvenog stanja", kazala je ona.


Kako je navela, nije potrebno nositi maske u zdravstvenim ustanovama.


Prema njenim rečima, veliki broj mladih ljudi se ne testira, ali je napomenula da se testiranje uvek vrši po preporuci izabranog lekara. Napomenula je da je u ovom periodu prisutno i mnogo drugih virusa koji imaju slične simptome kao korona virus, ali da je savet svima koji imaju povišenu telesnu temperaturu ili bol u grlu, da ostanu kod kuće nekoliko dana.


"Ukoliko imaju visoku temperaturu i ukoliko procene u skladu sa njihovim aktuelnim zdravstvenim stanjem, treba da posete izabranog lekara gde će prema indikacijama biti i obavljeno testiranje, odnosno gde će se odrediti kako i na koji način da se osoba leči", dodala je Jovanović.


Prema njenim rečima, omikron soj korona virusa i dalje je blag kada su u pitanju kliničke slike, ali da su osobe koje imaju hroničke bolesti ili se leče od malignih bolesti u većem riziku.


Na pitanje kakva je klinička slika pacijenata koji su oboleli od kovida-19 i da li ima mnogo hospitalizacija, Jovanović je kazala da prema podacima koje Batut dobija od zdravstvenih ustanova, bolnice nisu opterećene pacijentima koji se leče od kovida.


"Radi se o jednoj za sada, rekla bih, kućnoj infekciji gde osobe u svojim kućnim uslovima mogu da odmore i da na takav način blaži klinički simptomi prođu. Naravno, u konsultaciji sa lekarom, lekar propiše šta i na koji način treba uzimati od lekova. Najčešće je to simptomatska terapija ili su to antipiretici, lekovi koji smanjuju telesnu temperaturu, multivitaminske podloge odnosno podrške i onda kada lekar kaže osoba je spremna za vraćanje u kolektiv", rekla je ona. Kako je dodala, bolnice u Srbiji ne pokazuju nikakve povećane zahteve za hospitalizaciju.

Jovanović je kazala i da nadzor nad groznicom Zapadnog Nila još traje, a da je potvrđen kod više osoba.

"Jedna osoba je iz Beograda, jedna osoba iz Južnobanatskog, jedna iz Južnobačkog okruga, dve osobe su ovde u Beogradu lečene i leče se. One imaju neuroinvazivnu formu bolesti. U 95 odsto slučajeva infekcija izazvana ovim virusom protiče lako, bez nekih teških komplikacija. Nažalost, u malom procentu kod osoba sa hroničnim bolestima javi se neuroinvazivna forma i onda te osobe imaju težu kliničku sliku", rekla je.

Napomenula je da je jedan slučaj registrovan na teritoriji Srbije koji je u stvari sve simptome, odnosno virus, doneo u državu posle boravka u Grčkoj.

"Najveći broj slučajeva Groznice zapadnog Nila je registrovan u Grčkoj, zatim ide Španija, potom ide Italija. Jedan slučaj je registrovan u Francuskoj", kazala je Jovanović.

Ona je podsetila da je nadzor počeo 1. juna i da je plan da traje do 15. novembra. "Znamo da se groznica zapadnog Nila prenosi putem komaraca i da je najveća mera zaštite svih nas da u stvari budemo zaštićeni od ujeda komaraca, od uboda.

Zato preporučujemo da se ne izlazi u prirodu u jutarnjim satima, i u sumrak, jer je tada aktivnost komaraca koji prenose virus zapadnog Nila u stvari najveća, poručila je ona.