One i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele.
Prepodobna Pelagija bila je hrišćanska mučenica i svetiteljka iz 5. veka izuzetne lepote.
Legenda kaže da je mogla da pomuti razum i zavede svakog muškarca i da je to koristila. Bila je i plesačica i na taj način se mnogo obogatila.
Kada je čula propoved episkopa Nona o Strašnom Sudu i kazni grešnika sve se promenilo!
Pelagija je odlučila da se krsti i promeni svoj život.
No, Pelagija ne bude zadovoljna samo krštenjem.
Osećajući pritisak mnogobrojnih grehova svojih i grižu savesti, ona se reši na veliki podvig.
Svoje ogromno bogatstvo, grehom sabrano, ona ostavi siromašnim ljudima, i tajno ode u Jerusalim, gde se pod muškim imenom, kao monah Pelagije, zatvori u jednu keliju na Jeleonskoj Gori, i tu otpočne teški podvig posta, molitve i bdenja.
Posle tri godine poseti je đakon sv. Nona Jakov i zateče je još živu, ali kada je ponovo poseti posle nekoliko dana, nađe telo njeno mrtvo, i česno ga sahrani.
Upokoji se sveta Pelagija oko 461. god. Tako ova negdašnja velika grešnica pokajanjem i trudom umilostivi Boga, oprosti se greha, i posveti. I njena očišćena i posvećena duša udostoji se carstva Božjeg.
Molitva za oprost grehova
– Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko – molila je prema predanju Pelagija u jednom manastiru i sveštenici su je krstili i pomogli joj da okaje grehe.
Prepodobna Taisa takođe beše pokajana grešnica. Kao i sveta Pelagija tako i Taisa provođaše mladost svoju kako ne treba a na zao put života beše Taisa upućena i od svoje bestidne matere.
No Bog milostivi, koji ne želi grešniku propasti no spasenja, nađe načina da Promislom Svojim čudesnim spase grešnu Taisu.
Jedan od učenika svetog Antonija Velikog, Pafnutije Sidonit, ču za Taisu, za njen grešni život, i za otrov duševni, kojim ona trovaše dušu mnogih ljudi, pa se reši, da je s Božjom pomoći spase.
Preobuče se, dakle, Pafnutije sveti u svetovno odelo, uze jedan zlatnik ode u grad, nađe Taisu i dade joj zlatnik. Taisa misleći da joj taj čovek dade zlatnik za nečisto delo, odvede Pafnutija u svoju sobu. Tada Pafnutije otvori svoja blagodatna usta i izobliči grehe Taisine i pozva je na pokajanje. Duša i savest u Taisi probudiše se, i Taisa se obli suzama dubokog srdačnog pokajanja.
Razdavši sve svoje imanje bednima ona se uputi u jedan devojački manastir, prema uputstvu svetog Pafnutija, i tu osta oko tri godine, zatvorena u jednu keliju, živeći samo o hlebu i vodi.
Pred smrt je poseti sveti Pafnutije i izvede je, preko njene volje, iz kelije.
Ona se uskoro razboli i posle kratkog bolovanja predade svoju očišćenu i osvećenu dušu Bogu. Sveti Pavle Preprosti, drugi učenik sv. Antonija, u viziji vide u raju prekrasnu obitelj, ugotovanu od Boga svetoj Taisi pokajnici.
Upokojila se 340. godine.
