Oko 230.000 ljudi u Srbiji prima invalidsku penziju, a najčešći uzroci za odobravanje invalidske penzije su bolesti sistema krvotoka i tumori.
Prosečni iznos ovih penzija u Srbiji je oko 42.150 dinara, a najmanji iznos je oko 21.000 dinara.
Najviše prosečne invalidske penzije imaju penzioneri iz grupe zaposlenih koji primaju oko 43.400 dinara, zatim slede oni iz grupe samostalnih delatnosti sa 40.700 dinara, dok su najniže invalidske penzije u kategoriji poljoprivrednika koji mesečno u proseku primaju nešto manje od 21.000 dinara.
U sve tri kategorije osiguranika – zaposlenih, samostalaca, poljoprivrednika – najčešći uzroci zbog kojih se odobrava odlazak u invalidsku penziju bolesti sistema krvotoka, zatim slede tumori, a treće i četvrto mesto zauzimaju duševne i bolesti mišićnog i koštanog sistema.
Najmanji procenat zbog kojih se u prošloj godini dobijala invalidska penzija, oko 3,3 odsto, su povrede, trovanja, delovanja spoljnih faktora…
Pravo na invalidsku penziju imaju svi za koje se utvrdi da je gubitak radne sposobnosti nastao do neophodnih godina za starosnu penziju.
Takođe, pravo na invalidsku penziju se ostvaruje:
- Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža
- Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje 5 godina radnog staža osiguranja
Izuzetak od ovog pravila su svi oni osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života, tj:
- do 20 godina je potrebna najmanje jedna godina staža osiguranja
- do 25 godina dve godine staža osiguranja
- do 30 godina su potrebne 3 godine staža osiguranja
Procedura dobijanja invalidske penzije
Kada je u pitanju invalidska penzija bolesti zbog koje osiguranik podnosi zahtev podležu proceni organa veštačenja koji svojim nalazom, mišljenjem i ocenom, u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidno osiguranje.
Osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja.
Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata: otpusne liste; specijalističke nalaze; dijagnostičke testove; laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.
Prilikom podnošenja prijave, potrebno je priložiti i sledeća dokumenta:
- Obrazac br. 1. izdat od strane izabranog lekara, sa originalnom medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, snimci, otpusne liste i dr);
- Potvrdu o radnom mestu sa opisom poslova koje osiguranik obavlja u momentu podnošenja zahteva;
- Prijavu o povredi na radu, ukoliko je osiguranik pretrpeo povredu na radu;
- Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopiju vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka);
- Dokaz o korišćenju prava, odnosno evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje;
- Fotokopiju lične karte ili uverenje o prebivalištu (dokaz kojim se potvrđuje identitet);
- Fotokopiju zdravstvene knjižice;
- Dokaze o stažu osiguranja navršenom u Republici Srbiji – zaključena radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji;
- Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje ili savez (za period do 31. decembra 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 01. januara 2006. godine.)
- Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) za period obavljanja samostalne delatnosti. Ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. decembra 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. avgusta 2004. godine);
- Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) izdato za period obavljanja poljoprivredne delatnosti;
- Dokaz o stažu u inostranstvu.
Moj komentar je u vezi invalid.penzija, koje su veoma male i nisu dovoljne za kupovinu lekova i placanje ucesca za iste, te za dažbine i hranu i ostale potrebe. Volela BiH da znam da li bi to bilo dovoljno za bilo koga iz poslaničkih klupa, kao i za ostale iz vlade. 43000, pa da nije tužno bilo bi smešno!
Dobar dan, citam i ne mogu da verujem. Ja ličino sam inv. Penzioner i to povreda na poslu. Nista nije Priznato. Dali penziju pre redovne na par meseci. Minimalna 19.400 dinara sa 36. god staza. Kad sam dobila resenje, iznenadila me je recenica „stecene bolesti“ a ni slovo POVREDE NA POSLU. Povreda je bila teska kategorija. Toliko o penziji. Sram vas bilo, nemojte da zamlacujete ovaj narod.
Upravu si. Dokle ce nas vredjati. Kao da mi ne znamo koliko primamo. Ja sam 15 god.u invalidskoj i jedva mi je sada 26000. Bruka
To su gluposti. Ne mogu da shvatim dokle idu ove lazi. Da li neko misli da smo svi senilni pa ne znamo koliko primamo. Cim je invalidska znaci otisao si u penziju pretano. Prema tome njen prosek nije ni priblizno 40000din. Uglavno svi primamo 26000 do 30000. Dokle vise ispiranja mozgova.