Iako je jedva čekao penzionisanje, penzija je teško razočarala preduzetnika Lija Brodersa.

Svoja razmišljanja podelio je u eseju koji je objavio Biznis Insajder.

 

S 30 godina, nakon deset godina provedenih u oružanim snagama i nakon pokretanja vlastitog posla, odlučio sam da ću se penzionisati do četrdesetog rođendana. Pomislio sam da u životu mora postojati nešto više od pukog rada.

Umesto da nastavim raditi kako bih zaradio penziju ili se penjao u korporacijskoj hijerarhiji, želeo sam slobodu; provoditi vreme kako želim, s kim želim i gde želim, napisoa je on.

Znate, gledao sam roditelje kako neumorno rade da bi na kraju stari otišli u Španiju da provedu penzionerske dane. Želeo sam isto to, ali dok sam još uvek mlad. Preda mnom je bio ceo život i nisam ga želeo provesti radeći.

Tada je za mene idealna penzija bila sedenje na plaži s pivom u ruci. Ideja da ne radim ništa privlačila me jer sam naporno radio, dodao je.

 

Razvod mu promenio planove

Tokom ranih tridesetih ulagao sam novac zarađen privatnim biznisom u nekretnine i deonice. Cilj mi je bio steći finansijsku slobodu i stvoriti novac od kojeg ću živeti dok starim. Međutim, s 35 godina prošao sam kroz razvod koji je promenio sve moje planove. Iz braka sam izašao s gotovo ničim i praktički sam počinjao od nule. To me dovelo do krize srednjih godina.

Kako bih se izvukao iz krize, naučio sam svirati saksofon, pilotirati, a upisao sam i pravni fakultet. Takođe sam otvorio još dve firme.

Do 49. godine bavio sam se životnim savetovanjem i uspešno vodio svoje poslove. U tom trenutku počeo sam ponovno razmišljati o penziji.

Iako nisam odredio tačan datum, znao sam da se želim penzionisati vrlo brzo, opisao je Li svoje turbulentne godine.

Promena definicije penzije

Kako kaže, njegova ideja o penziji promenila se nakon što je proveo dve nedelje odmora na Maldivima.

Iako je sve bilo idilično, jer to je savršeno mesto za penziju, dosađivao se.

Penzionisao sam se s 52 godine, ali ne u tradicionalnom smislu. Polako sam se povlačio iz posla, smanjivao broj klijenta i ostao raditi kao mentor par sati dnevno.

Ostatak dana bih obavljao razne poslove po kući i oko nje, ono što sam pre mogao raditi samo vikendom.

Unuk još nije išao u školu pa sam ga često čuvao.

Igrali bismo se satima. Sa suprugom sam obilazio druge gradove preko nedelje, kada nema gužvi.

Iako sam uživao u takvom životu, nije mi to bilo nešto što bi me zadovoljilo do kraja života, opisao je Li.

Nedostajala mu rutina

Njemu je, priznao je, nedostajala interakcija s klijentima, pomaganje ljudima, rutina i osećaj da doprinosi životima drugih. Bez toga, osećao se izgubljeno.

Svi vide penziju kao cilj do kojeg treba što pre doći. Verujemo da prvo radimo, a onda uživamo u penziji. Ali, brzo sam shvatio da mi život s manje obaveza nije ispunjavao očekivanja. Godinu dana nakon penzionisanja odlučio sam ponovno primati klijente, kaže ovaj penzioner-povratnik.

Ističe kako ga savetovanje i pomaganje drugima ispunjava pa često ima osećaj da to nije pravi posao i zašto bi ga se onda odrekao?

Dobijam platu za nešto što volim da radim. Stvorio sam fleksibilan poslovni model koji mogu voditi gde god se nalazim; u Francuskoj, Španiji, Velikoj Britaniji ili čak u kamp-prikolici na livadi, opisao je on i dodao da mu takav rad  trenutno odgovara.

Sada ima novi plan za penziju - a to je da sve dok može nastavi da radi ono što voli.