Inflacija 2022. je sa 6,9 odsto dostigla rekordnu stopu od nemačkog ujedinjenja, a prošlogodišnja je, uprkos usporavanju rasta cena u maloprodaji većim delom godine, odmah iza. "Inflacija je još veoma snažna," rekla je predsednica Zavoda Rut Brand.

"Inflacija je još veoma snažna," rekla je predsednica Zavoda Rut Brand.

Stopa poskupljenja je u decembru, posle višemesečnog povlačenja, ponovo porasla na 3,7 odsto za 12 meseci, nakon što je u novembru pala na 3,2 odsto, na najmanju vrednost od juna 2021.

Ekonomisti su to očekivali, zbog velikodušnih državnih subvencija za struju i grejanje koje su decembra 2022. oborile cene. Tako je energija u decembru poskupela 4,1 odsto godinu-na-godinu, nakon što je prethodnog meseca pala za 4,5 odsto.

Prošlog meseca stopa poskupljenja hrane u maloprodaji je nastavila da pada, na godišnjih 4,6 odsto, posle novembarskih 5,8 odsto.

Sve u svemu, potrošačke cene su u decembru od prethodnog meseca porasle za 0,1 odsto.

U ovoj godini se očekuje dalja stabilizacija cena, ali biće ipak i pritiska u suprotnom pravcu.

Između ostalog, taksa na CO2 poskupjluje sa 30 na 45 evra po toni, a porez na dodatu vrednost na hranu u restoranima se vraća na 19 odsto, posle padenmijskog obaranja na sedam odsto.

Inflacija je indeks rasta svih potrošačkih cena, s tim da poskupljenje nekih stvaki potrošače pogađa snažnije od drugih - na primer, energente svi moraju da kupuju, za razliku od nameštaja.

Stopa inflacije ukazuje koliko poskupljenja erodiraju kupovnu moć novca, odnosno plate, objavila je DPA.

Monetarne vlasti poput Evropske centralne banke inflaciju suzbijaju i povećanjem kamatnih stopa. Veća kamata diže cenu kredita, pa time i ulaganja, što hladi privrednu aktivnost, a posledično smanjuje tražnju i konačno potiskuje cene.