Neki ostanu samo nekoliko dana, drugi čekaju deceenijama, ali mnogi stariji indijski hinduisti mirni su i uvereni da će im hodočašće prema smrti doneti večni mir.

 

Tinjajuće pogrebne lomače protežu se duž Ganga u svetom gradu Varanasiju, gde hiljade hinduističkih vernika dolaze svake godine kako bi proveli svoje poslednje dane na ovome svetu.

Smrt pored obala Ganga jamči da će onde biti kremirani, a njihov pepeo rasut u vodi sa stuba ili "gatova" uz reku, što im po njihovu verovanju osigurava oslobođenje od ciklusa ponovnog rađanja.

Badri Prasad Agarwal (92) putovao je dva dana više od 1000 kilometara iz daleke zapadne države Radžastana i sada je sretan i miran jer zna da je na pravom mestu za umiranje.

"Ovo je Božja zemlja", rekao je, odmarajući se pri kraju svog dugog i teškog života.


"U Božjem domu"


Rekao je da mu je njegov Bog kazao da ima još pet meseci života.

Zadovoljan je što ih može provesti u hospiciju za one koji dolaze provesti svoje posljednje dane u tihoj kontemplaciji o svojoj prošlosti i budućnosti za koju veruju da će doći.

"Razgovaram s Bogom svaki dan", rekao je Agarwal. "Uskoro ću se smiriti, u Božjem domu."

Pronašao je smeštaj u dobrotvornom pansionu pod imenom Mumukshu Bhawan, što znači "Kuća onih koji traže spasenje", jednom od nekoliko takvih hospicija u tom gradu. Centar ima 40 soba u kojima odsedaju neki od hiljada ljudi koji dolaze u Varanasi da umru, piše Hina.

Agarwal je sretan što je onde jer je jedan od najbližih reci, udaljen samo minut hoda. Krematorijske lomače onde gore bez prestanka, od pamtiveka. Hindusima je Varanasi, poznat i kao Benares, jedno od najsvetijih mesta na svetu.

To je grad Šive, boga uništenja, koji po verovanju mora uništiti pre nego što ponovno stvori. Ljudi koji traže "mokšu" ili oslobođenje putuju onamo vekovima.


"Postići oslobođenje"


U hospicij neki dolaze sami i zavise od dobročiniteljia. Neki su bračni parovi. Dug put plate svojom životnom ušteđevinom ili povedu rođake da se brinu za njih. Postoje zdravstvene ustanove za bolesne, ali u tom svetom gradu smrt nije nešto što se oplakuje.

Upravo suprotno, smatra se blagoslovom jer stariji veruju da će se njihove duše osloboditi ciklusa života i smrti.

Nathi Bai (72) preselila se u Varanasi pre dve godine, radujući se vremenu koje će provesti na "gatu" - krematorijumu Manikarniki.

"Želim biti kremirana... kako bi mi duša pronašla mir, a pepeo bio rasut u Gangu", kazala je.

Gledala je slavlja onih koji su umrli čvrsto uvereni da ih očekuje spasenje. "Kada ljude nosi na kremiranje, kao da vas nose na tronu, poput Boga", rekla je.

Gulab Bai je došla sa suprugom pre više od 30 godina. On je umro nakon sedam godina, a ona je spremna za odlazak premda je posećuju njena odrasla deca.

Ta 91-godišnjakinja, odevena u sari boje šafrana, svetu boju hinduizma, spokojno čeka svoj red. "Smrt i kremiranje ovde prekidaju beskrajni ciklus života i smrti", rekla je. "Tada ću postići spasenje."