Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.
Đurđevdansko cveće je đurđevak, mlečika, maslačak i od njih se pletu venčići kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući.
Đurđevdansko kićenje ostaje danima i nedeljama, sve dok se biljke kojima su kuće, dvorišta i torovi okićeni, same ne sasuše.
[caption id="attachment_28429" align="alignnone" width="900"]
Foto: Pixabay[/caption]
Jedan od običaja je da narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na zajednički đurđevdanski uranak, na neko zgodno mesto u šumi, na proplanku ili pored reke. Na uranak se nosi i hrana i piće, a oni koji su poranili čekaju ostale da počne slavlje.
Razna verovanja vezuju se za ovog sveca, kao na primer da se na Đurđevdan ne valja spavati, već uraniti, jer će spavalice boleti glava cele godine. Ali ako ipak zaspite, onda treba da spavate i na Markov dan, i to na istom mestu.
Veliku važnost u ranijim decenijama u Srbiji je imalo i kupanje na reci, pre sunca.
U današnje vreme, posebno u gradovima, nije se zadržalo mnogo ovih običaja. Ali domaćice i dalje spremaju bogatu trpezu.
