Svoju mladost do dvadesetpete godine provede u rodnome gradu, potom napusti dom roditeljski i svetski život i udalji se u Misirsku pustinju. Pod rukovodstvom opitnoga duhovnika mladi Porfirije se tu zamonaši i provede pet godina. Onda poseti Svetu Zemlju u društvu sa svojim vernim drugom, inokom Markom. Blizu Jerusalima podvizavaše se u nekoj pešteri opet pet godina. No tada se raslabi u nogama te ne mogaše ići.

Ipak, puzeći na kolenima, on je stalno posećivao službe Božje.

Jedne noći u viziji javi mu se sam Gospod i isceli ga od neduga u nogama, te posta potpuno zdrav.

Kada bi izabran za episkopa u Gazi, Porfirije se s teškim srcem primi te dužnosti. U Gazi on zateče samo dvestoosamdeset hrišćana; svi ostali žitelji behu idolopoklonici, i to vrlo fanatični. Samo svojom velikom verom i strpljenjem Porfirije uspe da Gazane prevede u veru Hristovu. Morao je lično putovati u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da ište potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima. Željenu potporu on i dobije.

Idolski se hramovi zatvore, kumiri poruše i sazida krasna crkva sa trideset mermernih stubova. Zidanje ovoga hrama pomogla je naročito carica Evdoksija. Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u veru hrišćansku, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu. Upokojio se mirno 421. godine.

Čudotvorac bio za života i posle smrti. Mošti mu počivaju i sada u Gazi.

Sveti mučenik Jovan Kalfa

Ovaj svetitelj rodio se u Galati u Carigradu. Po zanimanju bio je neimar, zidar (Kalfa znači neimar). Zbog usrdnog ispovedanja vere hrišćanske zamerio se Turcima i Turci ga počnu primoravati da se poturči. "Neću se ja odreći moga slatkoga Isusa Hrista", odgovori Jovan hrabro, "u NJega verujem, NJemu služim, NJega ispovedam". Posle teških mučenja Turci ga poseku 26. februara 1575. godine u Carigradu.

Česno postrada za ljubljenog Hrista i preseli se u dvore Gospodnje.