Prave se od junećih ili svinjskih nogica, glave i ušiju, dodaju voda i začini.
Mekane su i veoma zdrave, mada naš narod često voli da kaže da i pihtije idu s godinama, jer ih ljudi mahom zavole i počnu jesti tek u zrelom dobu.
Domaćice širom Srbije juče su spremile ovaj delikates, jer to je stari običaj, a pihtije se konzumiraju na Bogojavljenje i Jovandan.
"Meso kuvano za pihtije se najbolje prepoznaje po tome što se lako odvaja od kostiju, inače, može da se stavlja i sveže, a i suvo meso, što je važno pomenuti.
Takođe, kada se stavlja suvo meso, tada se one ne sole. Ovaj običaj pravljenja pihtija na zimski Krstovdan praktikovao se vekovima, čak i moja majka i baka su ga upražnjavale”, rekla je Vojimirka Spasović za Rinu.
Ljubav prema sremanju ovog tradicionalnog jela Vojimirka je prenela i na svoju kćerku Miru, koja tradicionalno na viševekovnom ognjištu u kući u koju se udala i ovog zimskog Krstovdana sa ponosom sprema pihtije.
Posebno mesto zauzimaju na slavskoj trpezi za Svetog Jovana.
"Mi svake godine pihtije pravimo ovde u staroj kući, pratimo i poštujemo kao i sve druge običaje za praznike. Mi ćemo pihtije na Bogojavljenje konzumirati na našoj porodičnoj trpezi. Pihtije pravimo od glave praseta od Božića, koju takođe postavljamo na bogojavljensku trpezu. Inače, junetina i svinjetina se kuvaju čitav dan, stave se beli luk i biber, razlije se u posude", rekla je ova Katržanka.
Osim što su veoma ukusne pihtije su i veoma zdrave, u sebi sadrže kolagen iz kuvanih kostiju koji podmlađuje organizam, popravlja tonus kože i elastičnost ćelija.
