Za ovog sveca vezani su mnogi običaji i narodna verovanja, a neki od njih i danas se praktikuju.
Kao i Đurđevdan i Markovdan je blisko povezan sa prolećnim ciklusom i buđenjem prirode pa su takvi i običaji.
Da bi godina bila rodna veruje se da tada treba početi neke radove. Takođe, važi verovanje da treba ustati rano na oba sveca da bi ljudi bili vredni i da ih ne bi hvatao dremež tokom čitave godine.
Takođe, naš narod veruje da ukoliko zadremate na Đurđevdan, da to isto treba uraditi i na Markovdan, da godina ne bi bila loša i to da spava na istom mestu.
Naši stari vodili su se logikom da dva minusa daju plus, to znači faktički da se iskupe za to što su učinili na Đurđevdan, kažu etnolozi.
Bez obzira koliko bilo brzo vreme u kom živimo, tradicija vezana za praznika sačuvala se do današnjih dana.
Dan koji deli Đurđevdan i Markovdan takođe je jedan od važnijih dana u godini.
Ova dva sveca su nekako spojena, time što je samo jedan dan između njih, a znajući da mi slavimo i po tri dana, nekako se poklapaju i to ima jako velike veze i simbolike.
Markovdan se u Srbiji proslavlja od davnina, a kao i za većinu velikih praznika vezano je verovanje da na ovaj dan ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove u polju.
Prema pričama starih, svetac će one koji budu bili u njivi kažnjavati nevremenom tokom čitave godine.
