Iako svaka vrsta ima neke specifične i jedinstvene karakteristike, ljudi koji rade sa psima kažu da neke jednostavno ne treba držati kao kućne ljubimce, u "četiri zida".

Nedavno je trener pasa, zaposlena u jednom od dnevnih centara za pse, na internetu podelila svoju listu rasa koje nikada ne bi imala, a koja je, kaže, napravljena na osnovu njenog iskustva u radu sa psima.

"Ne mrzim nijednu rasu, ali ove jednostavno ne bi odgovarale mom načinu života“, objasnila je ona, a prvi na njenoj listi nepoželjnih bio je sibirski haski.

1. Sibirski haski

Neki od razloga, kaže ona, su to što ima previše krzna, previše je nezavisan (treba mi pas koji će me trebati), previše je glasan (često dobijam migrene) i previše je tvrdoglav. Inače, prema Američkom kinološkom klubu (AKC), haskiji su zaista sve od navedenog, a pre svega – glasni, pa je njihova ocena za glasno lajanje 5 od 5.

2. Pembruk velški korgi

Korgi su preslatki, što je verovatno jedan od razloga zašto su bili doživotni ljubimci kraljice Elizabete II, ali prema rečima dreserke pasa, imaju previše energije i uvek žele da se valjaju unutra i prljaju. I naravno tu je njihovo često lajanje. Sa ovim se slažu i drugi stručnjaci za pse koji opisuju korgije kao veoma energične pse, a za glasnoću lajanja dobijaju zasluženu četvorku. Takođe, potrebna im je stalna stimulacija da im ne bude dosadno.

3. Bokser

Na osnovu svog iskustva sa bokserima, ona kaže da svaka interakcija sa njima brzo postaje igra, i da zbog njihovog mišićavog tela, bokseri skaču neverovatno visoko. "Kao da su napravljeni samo od mišića, “ dodaje ona, a to je i potvrđeno definicijama da su "bokseri tako nazvani jer se kreću kao bokseri spremni za meč: glatko i graciozno, sa snažnim potiskom."

4. Srebrni labrador

Njegova najupečatljivija karakteristika je naravno boja dlake i o njoj se mnogo priča među odgajivačima ove rase. I dok neki veruju da seda dlaka obogaćuje vrstu i daje psu dodatnu atraktivnost, dokazano je da je boja krzna rezultat genetski nasleđenog stanja alopecije razblaživanja boje (CDA). Osim specifične boje, pas koji boluje od ovog stanja ima još neke nepoželjne karakteristike, na primer, pati od kožnih problema, svraba, peruti i suve kože, a može i da izgubi dosta dlake. Treba naglasiti da takve labradore Međunarodna kinološka federacija (FCI) ne priznaje upravo zbog krajnje nepoželjnih recesivnih gena koji utiču na zdravlje, ma koliko bili popularni u SAD upravo zato što su različiti i retki.

5. Bigl

Kako kaže odgajivačica pasa, ona nikada ne bi imala ni lepog bigla jer je on "prepametan“ i ima višak energije, pa stalno trči i prlja se. Uz to, dodaje, bigl je pravi mali umetnik za bekstvo, a i veoma je glasan i zna da zavija. Inače, jačina lajanja ove vrste je ocenjena sa četiri, kao i njen energetski nivo i potreba za mentalnom stimulacijom.

6. Nemačka doga

"Dogu volim više od svih!", kaže autorka u objavi na društvenim mrežama i dodaje kako 'jednostavno zna da nikada neće imati kuću u kojoj bi se mogla udobno smestiti'. Ona je svesna da je posedovanje tako velikog psa velika obaveza koja se ne sme preuzeti olako, preneo je B92.