Analitičari upozoravaju da se buduća "brza" povećanja starosne granice za državnu penziju "ne mogu isključiti" usred stalne zabrinutosti oko dugoročne održivosti penzija.
U izveštaju Centra za dugovečnost ranije je predloženo da Vlada podigne starosnu granicu za državnu penziju na čak 71 godinu zbog rastućih troškova koje „treba da pokriju poreski obveznici“, pišu britanski mediji.
Kako sada stvari stoje, starosni prag za podnošenje zahteva za državnu penziju treba da se podigne sa 66 na 67 godina između maja 2026. i marta 2028. godine.
Ali, Vlada je takođe najavila dalju reviziju državne penzije u roku od dve godine, od sledećeg parlamentarnog saziva, kako bi se preispitale preporuke za povećanje starosne dobi na 68 godina.
Međutim, istraživanje Centra za dugovečnost sugeriše da će radnici rođeni posle aprila 1970. morati da rade do najmanje 71 godine pre nego što dobiju penziju, jer se predviđa da će ukupna potrošnja penzionera dostići skoro 10 odsto u decenijama koje dolaze.
Ed Monk, pomoćnik direktora kompanije Fideliti International, objasnio je šta to znači za one koji se približavaju penziji i zašto je potrebna reforma državnih penzija da bi preživele.
„Troškove plaćanja veće državne penzije moraju da pokriju poreski obveznici. Naše starenje stanovništva znači da će troškovi verovatno rasti još brže u budućnosti pošto veći deo stanovništva dostigne starosnu granicu za penzionisanje.“
Monk je upozorio Britance da troškovi isplate penzija brzo rastu od 2022. i dostižu vrhunac ove godine na 5,06 odsto. Zatim se predviđa da će pasti u narednim godinama, ali to je neizvesno.
„Dugoročni trend je jasan. Kancelarija za budžetsku odgovornost predviđa da bi ukupna potrošnja penzionera mogla da poraste na oko osam odsto BDP-a do 2072/73. godine – a potencijalno i više ako ekonomija nastavi da trpi slabiji i nestabilniji rast.“
U svetlu ovih cifara, Monk sugeriše da bi trebalo razmotriti podizanje starosne granice za državnu penziju ranije nego što se očekivalo u pokušaju da se izbalansiraju troškovi i osigura prihod od penzija, kazao je Monk, dodavši da je do sada Vlada smanjivala troškove na drugim mestima u sistemu.
Prema rečima pomoćnika direktora, kreatori politike bi takođe mogli da preispitaju pravila vezana za trostruku blokadu državnih penzija, koja je uvedena 2010. u okviru koalicije konzervativaca-liberalnih demokrata.
