Sveti apostol Toma bio je jedan od dvanaest velikih apostola.
Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Hrista Gospoda dobila se nova potvrda čudesnog i spasonosnog događaja.
Vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu.
I reče Gospod Tomi: „Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran“.
I odgovori Toma i reče: „Gospod moj i Bog moj!”
Posle silaska Svetog Duha, kada apostoli metahu kocku, gde će ko ići na propoved, pade kocka na Tomu da ide u Indiju.
U Indiji Sveti Toma obrati mnoge, velikaše i siromahe, u veru Hristovu i zasnova tamo crkvu, i postavi sveštenike i episkope.
Pre smrti svoje i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice.
No, stigavši dockan, on zažali gorko, te po njegovoj molbi otvoriše grob Svete Prečiste ali ne nađoše tela u njemu.
Gospod beše uzeo Mater Svoju u naselja Svoja nebesna. I tako Sveti Toma prvo svojim neverovanjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a zatim svojim odocnjenjem otkri nam čudesno proslavljenje Majke Božje.
Kako se veruje, do Svetog Tome traje prelazno godišnje doba, podjesen, što znači da se od sutra već računa da je moguć početak zimskog razdoblja.
Tomindan mnoge porodice u Srbiji obeležavaju kao svoju krsnu slavu.
Po narodnom verovanju, Toma je važio za radnog i vrednog, pa zato važi za zaštitnika mnogih zanatlija.
Kao esnafsku slavu, Svetog Tomu obeležavaju drvodelje, bačvari, kolari, stolari, užari, dunđeri, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
U nedelju se slavi Srđevdan
Sveti mučenici Sergije i Vakho, sveti i divni mučenici i junaci vere Hristove, behu najpre prvi velikaši na dvoru cara Maksimijana.
I sam ih car uvažavaše mnogo zbog hrabrosti, mudrosti i vernosti.
Ali kad ču car, da su ova dva velikaša njegova hrišćani, promeni ljubav svoju prema njima na gnev.
I jednom kada beše veliko žrtvoprinošenje idolima car pozva Sergija i Vakha, da zajedno s njima žrtve prinesu, ali oni otvoreno otkazaše caru poslušnost u tome.
Van sebe od jarosti car naredi, te svukoše s njih vojničko odelo, i prstenje, i odlikovanja, i obukoše ih u ženske haljine; još im metnuše gvozdene obruče o vrat, i tako ih vođahu ulicama grada Rima na podsmeh svima i svakome.
Po tom ih posla car u Aziju, svome namesniku Antiohu, na mučenje. A ovaj Antioh beše se i digao do toga položaja pomoću Sergija i Vakha, koji ga u svoje vreme preporučiše caru.
Kada ih Antioh poče savetovati, da se odreknu Hrista, i da sebe spasu beščešća muka i smrti, odgovoriše ovi svetitelji: „i čest i beščešće, i život i smrt — sve je jedno onome ko ište carstva nebeskoga.“
Antioh baci Sergija u tamnicu, i naredi prvo da se muči Vakh. Sluge se menjahu jedan za drugim tukući Vakha svetoga, sve dok mu celo telo ne razdrobiše. Iz razdrobljenog i krvavog tela sv. Vakha izađe duša njegova sveta i na rukama angelskim ode Gospodu.
Postrada sveti Vakh u gradu Varvalisu. Tada Sergije sveti bi izveden, i obuven u gvozdene opanke, s načičkanim ekserima, pa tako oteran u grad Rosaf u Siriju, i tamo mačem posečen; i duša mu ode u Raj, da tamo zajedno sa Vakhom, drugom svojim, prime vence slave besmrtne od Hrista Cara k Gospoda svoga. Postradaše ovi krasni vitezi vere Hristove oko 303. g.
Verovanja i običaji nalažu da se na ovu slavu zemljoradnici (ratari) naročito paze da ne izlaze sa volovima u polja, jer na taj dan ne valja orati.
Danas je sve manje ljudi koji se bave poljoprivredom u toj meri da čitav dan provode na polju, ali se to može odnositi i na one koji se rekreativno bave uzgajanjem pojedinih biljaka, ili rade u dvorištu.
Zato, ukoliko imate baštu ili gajite biljke, na Srđevdan nemojte da se bavite time, odmorite.
