Iako ga danas uglavnom povezujemo sa pečenim crvenim paprikama, postoje stari recepti koji pokazuju da se ova delicija nekada pripremala na nešto drugačiji način.
Jedan takav recept, navodno objavljen još 1915. godine, ponovo je privukao pažnju ljubitelja tradicionalne kuhinje. Zanimljivo je da se u njemu uopšte ne koriste crvene paprike, koje su danas gotovo neizostavan sastojak ajvara. Umesto njih, glavni sastojci su patlidžan i zelene paprike, uz beli luk, crni luk, sirće i ulje.
Recept je zanimljiv i zbog načina pripreme, koji se znatno razlikuje od današnjeg industrijskog i kućnog načina pravljenja ajvara. Povrće se peče na žaru i ploči ognjišta, a zatim ručno usitnjava u drvenoj posudi.
Pročitajte OVDE recept za punjenje paprike.
Neobičan recept za ajvar iz 1915. godine
U starom zapisu koji kruži društvenim mrežama navodi se:
"Uzmi tri poveća modra patlidžana, stavi ih na jaku žeravicu da se peku, sad uzmi četiri zelene paprike, babure i ispeci ih na ploči od ognjišta. Kad bude to pečeno, paprike stavi u hladnu vodu, a patlidžan oljušti, ali pazi da meso od patlidžana ostane čisto.
Uzmi paprike i skini gornju kožu, stavi paprike i patlidžan u drvenu posudu, u kojoj je već istucano tri do četiri čena belog luka. Sve to zajedno dobro istuci drvenim tučkom, da bude podjednako sitno, prespi u drugu posudu i dodaj tri do četiri glavice usitnjenog crnog luka, posoli, sipaj sirćeta, dodaj tri do četiri kašike ulja i dobro sve to promešaj. Prelij još malo uljem i iznesi na sto".
Ajvar se tradicionalno priprema krajem leta i početkom jeseni, kada sazrevaju paprike, a u mnogim domaćinstvima tada se organizuju prava mala porodična okupljanja oko pečenja, čišćenja i mlevenja povrća. Priprema zimnice često traje satima, a recepti se prenose sa generacije na generaciju, uz manje ili veće izmene u zavisnosti od porodičnih navika.
U Srbiji se ajvar najčešće jede kao prilog uz roštilj, pečeno meso, ćevape i kobasice, ali i uz jednostavnija jela poput kuvanih jaja, sira ili hleba. Posebno je popularan tokom hladnijeg dela godine, kada jelima daje bogatiji ukus.
Prilog, namaz ili dodatak jelima
Osim što se koristi kao prilog, ajvar može da posluži i kao namaz, dodatak sendvičima ili sastojak različitih umaka. Njegov ukus zavisi od odnosa paprike i patlidžana, načina pečenja, kao i količine belog luka, ulja i drugih dodataka.
Neki više vole blažu i kremastiju verziju, dok drugi biraju ljuti ajvar sa dodatkom feferona.
Osnovu klasičnog ajvara čine paprike, koje sadrže vitamin C, karotenoide i druge antioksidanse. Patlidžan, koji se takođe često dodaje, sadrži prehrambena vlakna, dok beli luk doprinosi karakterističnoj aromi.
Ipak, nutritivna vrednost gotovog ajvara zavisi od recepture, količine dodatog ulja i načina pripreme.
Zbog povrća od kojeg se pravi, ajvar može biti ukusan način da se obrok obogati povrtnim sastojcima. Međutim, budući da se često priprema sa većom količinom ulja i soli, najbolje je konzumirati ga umereno, kao dodatak raznovrsnoj ishrani.
Stari recept iz 1915. godine podseća da ajvar nije oduvek izgledao i imao ukus kakav danas poznajemo. Bez crvenih paprika, ali sa patlidžanom, zelenim paprikama i belim lukom, ova verzija pokazuje koliko se tradicionalna kuhinja menjala tokom vremena.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)