One se suočavaju sa finansijskom nesigurnošću, obavljaju većinu neplaćenih kućnih poslova i poslova nege, vrlo često nemaju jednak pristup zdravstvenoj zaštiti ili trpe neki oblik nasilja.

Ovo bi u najkraćem bio izveštaj sa panela posvećenih temi „Otpornost i doprinos starijih žena”, koja je u okviru krovne debate Ujedinjenih nacija „Otpornost starijih osoba u svetu koji
se menja”, obeležila ovogodišnji Međunarodni dan starijih osoba.Pandemija kovida 19 pogoršala je već postojeće nejednakosti i povećala ranjivost starijih, posebno žena, koje čine većinu starijih osoba. Iako one u svim uslovima i prilikama i dalje doprinose porodičnom, društvenom i ekonomskom životu, njihov rad je najčešće neplaćen i nevidljiv, a doprinosi i iskustvo uglavnom potcenjeni i zanemareni.

Evropska statistika kaže da žene obavljaju većinu neformalnih poslova nege, često na štetu sopstvenog društvenog i profesionalnog života. Zapanjujuće veliki jaz u visini penzija žena i muškaraca samo je jedna od posledica ovakvog poretka stvari. Oko 80 odsto potreba za dugotrajnom negom u EU zadovoljava neplaćena neformalna nega koju velikom većinom pružaju starije žene, saopštila je i AGE Platform Europe, evropska mreža neprofitnih organizacija za osobe starije od 50 godina. Prema Italijanskom nacionalnom institutu za statistiku, skoro 800.000 žena starijih od 65 godina brine o ugroženom članu porodice ili pruža međugeneracijsku podršku, a više od polovine njih to radi preko 20 sati nedeljno. Prema svetskom proseku, starije žene podržavaju domaće ekonomije obezbeđujući najmanje 4,3 sata neplaćenog rada na nezi dnevno. Ovaj ogroman i vitalan doprinos funkcionisanju naših društava nažalost nije dovoljno prepoznat niti podržan, sa štetnim posledicama po žene u starosti.

Rodni jaz u platama, prekinut radni odnos zbog brige o članu porodice, veća zastupljenost rada sa skraćenim radnim vremenom i neformalnog rada, dovodi do niskih penzija za žene ako uopšte uspeju da ih ostvare. Jer – žene predstavljaju 65 odsto onih koji ne primaju penziju.

Generacije žena koje su sada u penziji bile su na čelu značajnih promena koje su omogućile porodiljska odsustva, jednake plate, rad i posle udaje, odnosno doživotne karijere, i time utrle put za bolju zastupljenost svog pola. Ta staza nije uvek bila laka za hodanje. Često su morale da guraju vrata koja nisu bila otvorena i da upornim pregovaranjem dokazuju da koncept takve
politike može da funkcioniše u praksi. Zahvaljujući i tome rodna razlika u platama je sada veoma mala za najmlađe starosne grupe, dok je najizraženija kod žena u šezdesetim godinama.

Studije pokazuju da zaposlene žene više od 90 odsto svoje zarade ulažu u porodicu za ishranu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, iako su po bilo kojoj meri bogatstva, u najmanje 10 odsto
gorem položaju od muškaraca i to pre nego što uopšte odu u penziju. Prema Svetskom ekonomskom forumu, pandemija kovida za samo dve godine povećala je jaz u bogatstvu polova za čitavu
jednu generaciju.

Klaudija Maler, nezavisni ekspert UN za ljudska prava starijih osoba, istakla je da svi navedeni kumulativni nedostaci, plus tradicionalne strukture društva koje ženu isključuju iz nasleđivanja imovine, pokazuju nedvosmisleno da starije žene nose teret višestrukih oblika diskriminacije. Posebno ranjive kategorije su udovice, neudate, žene bez dece i žene sa invaliditetom, koje se suočavaju sa pojačanim predrasudama, oduzimanjem imovine, pa i nekim oblikom društvenog progonstva i zlostavljanjem.

Analiza izveštaja ovogodišnjih panelista povodom obeležavanja Dana starijih mogla bi se svesti na zaključak da je međugeneracijska uloga starijih žena i njihova izuzetna otpornost
u podršci i brizi za druge iako se suočavaju sa ekonomskim nedaćama, uobičajena ali često zanemarena, kao i na to da svetu nisu potrebne samo otporne već pre svega ravnopravne žene.

Zbog toga je, kako je istaknuto, važno da se starenje uzdigne i kao žensko pitanje i kao pitanje socijalne pravde.