Daljinski sistemi se postepeno uhodavaju i savetuje se građanima da se vreme do vikenda, za kada se najavljuje zahlađenje, iskoristi za otklanjanje eventualnih kvarova na instalacijama.
Direktor "Udruženja toplana Srbije" Dejan Stojanović kaže za RTS da se smanjenjem toplote od samo jednog stepena štedi 16 ili 17 miliona evra.
On je kazao da je situacija sa toplanama standardna, da se otklanjaju manji problemi, na podstanicama i čitavim objektima. U nekolicini gradova postoje nekakvi problemi, ekipe su na terenu i sve se otklanja u toku jednog dana.
Grejni dan nije isti u svim opštinama, traje od 6 do 21 ili 22 časa, u zavisnosti od lokalnih odluka.
"Propisane temperature su na nivou 19 do 21 stepen, za preporučene temperature grejnog prostora. U ovom periodu kada imamo rast temperature tokom dana, situacija je takva da se isporučuje toplotna energija u tim granicama, uključujući i prekide u isporuci toplotne energije", navodi Stojanović.
Prema njegovim rečima za jedan stepen smanjenja štedimo šest posto energenenata, što je u slučaju Srbije 36 miliona standardnih kubnih metara gasa ili 16 ili 17 miliona evra.
"Još krajem septembra su obezbeđene prilične zalihe tečnih energenata koje mogu da skladište sistemi daljinskog grejanja. Te zalihe su krajem oktobra nešto povećane, tako da za sada imamo stabilnu situaciju. Što se tiče prirodnog gasa, skladište u Banatskom dvoru, naš deo, je napunjeno skroz kao i skladište u Mađarskoj", dodaje on.
Toplane imaju i alternativu da u slučaju poremećaja u snabdevanju gasom mogu preći na grejanje na mazut. Međutim od 60 toplana 16 nema tu mogućnost jer mogu da greju samo na gas. Na pitanje šta će se raditi ako dođe do nekih poremećaja, Stojanović podseća da smo sličnu situaciju imali tokom gasne krize 2009. godine.
"Široka potrošnja i 16 ili 17 toplana koje nemaju mogućnost supstituisanja prirodnog gasa imaju prioritet u snabdevanju onim količinama raspoloživog gasa, imamo koliko imamo", napominje.
Navodi da se do 1. septembra se za naredni grejni period predaju zahtevi za korekciju cene.
"Cene grejanja se mogu umanjivati ili uvećavati na godišnjem nivou tek sa sledećom promenom cene. Nadležnost je na lokalnim samoupravama, tako da će one sa toplanama odlučivati šta će se dalje činiti", zaključuje Stojanović.
