Ako vaš pas razmrdava šape već čitavu deceniju, opšteprihvaćeno verovanje je da je ostario onoliko koliko bi čovek za 70 godina.
Ovakva konverzija ljudskih u pseće godine počiva na pretpostavci da tokom jedne godine našeg života, pas ostari sedam godina i potiče od deljenja prosečnog životnog veka čoveka od oko 77 godina sa prosečnim psećim životnim vekom od oko 11.
Glavna pretpostavka je da je svaka kalendarska godina koju proživi pas ekvivalentna sa sedam ljudskih godina i to u svakom stadijumu psećeg života.
Ali novo istraživanje pokazuje da stvari nisu toliko jednostavne. Ako pogledamo neke glavne prekretnice u razvoju pasa, postaje jasno i zašto.

Na primer, većina pasa dostiže seksualnu zrelost između šestog i 12. meseca života. Ukoliko bi koristili tradicionalnu konverziju, gornja granica tog raspona odgovara ljudskom uzrastu od sedam godina.
S druge strane, zna se da neki psi da uspevaju da požive 20 godina, mada nije uobičajeno. Prema pravilu konverzije znanom kao „faktor sedam", to bi odgovaralo neshvatljivim ljudskim godinama od 140.
Činjenica da prosečni životni vek pasa u značajnoj meri zavisi od pasmine, ovu računicu čini još komplikovanijom. Manji psi obično žive značajno duže, što govori da stare sporije od većih pasa.

Ali na šta tačno mislimo kad govorimo o starosti?

Najočigledniji način da opišemo starost je da prosto kažemo da je to vreme koje je prošlo od rođenja. Ovo je poznato kao hronološka definicija starosti.
Stopa prema kojoj se biološka starost uvećava zavisi od genetski nasleđenih faktora, mentalnog zdravlja i načina života.

Pseći život
Kad je u pitanju poređenje starosti različitih životinjskih vrsta, biološke definicije starosti su mnogo korisnije od hronoloških.
Ukoliko čujete da je hrčak šest nedelja star, nećete imati baš jasnu sliku u kom životnom stadijumu je životinja, čak i ako znate da je prosečan životni vek hrčka samo tri godine. Saznanje da je hrčak dostigao godine u kojima može da se razmnožava daje vam mnogo bolju sliku o njegovom stepenu zrelosti.
Autori nove studije o starenju sugerišu da je razborit način da se izmeri biološka starost preko tzv. „epigenetskih satova" - promena na pakovanju našeg DNK koje nastaju vremenom kod svih sisara.

.