Neretko u medijima nailazimo na tužne priče o odbačenosti starijih ljudi, pogotovi žena, uglavnom na selu, od članova najbliže porodice. To su ostarele majke, bake...koje višu nisu u snazi da budu "korisni" članovi domaćinstva pa se sa godinama i njihov život pogoršava - i postaje ponižavajući. One su postale "višak" pa se ponekad ukućani prema njima tako i ponašaju. One ćute i trpe, jer nemaju gde, nemaju s čim, a i pored svega - to su njihva deca, snaje, unučad...

Evo jedne takve priče bake iz Pirota koja se ispovedila za lokalne medije o svom odnosu sa sinom, a potom i snajom, a priča je više nego tužna. Prenosimo ispovest koju je dala za Jugmedija.

"Kad smo oženili sina, suprug i ja smo rešili da im ustupimo kuću, a da za nas dozidamo dve sobe i kupatilo uz već postojeći objekat. Od prvog dana snaja nije imala nikakvu komunikaciju sa nama, razlog nismo nikada saznali, ali je problem što se i sin polako udaljavao. Kad je suprug preminuo ostala sam sama sa malom penzijom. Sin i snaja su imali problema sa poslom, imali su niska primanja, a u isto vreme su školovali dvoje dece.

Sin i snaha su se zaduživali, računi za struju i komunalije, samo su rasli. "I ja sam se ponudila da podignem kredit da izmire dugovanja. U međuvremenu sam obolela pa sam sinu dala ovlašćenje da mi podiže penziju.   Kako sam mu dala karticu, više dinar nisam videla a tome ima već desetak godina. Kao kučetu mi unesu hleb i nešto malo namirnica i ja se snalazim kako znam i umem" - ispričala je baka za Jugmedija koja je tražila anonimnost.

Inače, temom zanemarivanja starijih osoba bavilo se udruženje žena "Lav" iz Pirota koje je u poslednjih nekoliko godina realizovalo brojne projekte koji se bave problemima ranjivih kategorija stanovništva u koje svakako spadaju ostarela lica.

Članica Udruženja Snežana Manić kaže da je starost sama po sebi teška, međutim,u situaciji kad su roditelji ostavljeni i zaboravljeni od dece i bližnjih, onda ne postoje reči koje bi opisale tu patnju.

- Roditelji uglavnom imaju opravdanje za svoju decu (besparica, nezaposlenost, školuju decu, grade kuću...) i nerado govore o bilo kojoj vrsti zanemarivanja i zlostavljanja. Ipak, posle višemesečnog istraživanja, iskristalisalo se nekoliko problema koji su zajednički za većinu starih: nepostojanje Doma za starije u Pirotu (veliki broj starih lica u gradu se izjasnilo da bi samoću rado zamenili boravkom u domu), neadekvatna zdravstvena zaštita i zbrinjavanje prvenstveno dementnih lica kojih među starima ima mnogo, siromaštvo i besparica su prisutni u većoj meri među starima koji žive u selima - kaže Manić.

- U neformalnim razgovorima sa rođacima, prijateljima i komšijama ipak smo došli do saznanja da je nasilje nad starima prisutno, fizičko u manjoj meri,dok je ekonomsko prilično zastupljeno. Možda zvuči nelogično, znajući kolike su penzije i koji broj starih prima minimalni iznos, ali nažalost sve više je penzionera koji izdržavaju decu i unučiće. Nekada to rade dobrovoljno, ali se dešava i da im novac uzimaju prisilom - kaže Manić.

Ona je ispričala susret sa još jednom zlostavljanom bakom tokom istraživanja članica Udruženja "Lav" iz Pirota.

- Imali smo dve ćerke. Jedna je nažalost preminula mlada. Ova druga više puta se udavala, izrodila troje dece, a kako koje je rađala ostavljala ga je kod nas i odlazila dalje. Za očeve dečaka ne znamo gde se nalaze, majka se retko javlja, a još ređe dolazi. Prođe neki duži period, ona se pojavi, kobajagi će da preuzme brigu o deci, a onda se posvađa sa nama pretuče me i ode - rekla joj je baka. Starije osobe uglavnom osećaju stid i sramotu da priznaju da ih zlostavlja neko kome veruju. One se plaše osvete ili kazne i zabrinute su za svoju budućnost - ko će o njima brinuti ako prijave? Za njih je nasilje koje trpe "porodična tajna".

Tema položaja starijih osoba, posebno žena, bila je često i u brojnim publikacijama, kako domaćim, tako i međunarodnim.  Nedavno je izažla i publikacija izrađena uz podršku Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u kojoj su iskazani stavovi više autora.

Kako je u uvodnoj reči podsetila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, cela Evropa se nalazi pred izazovom demografskog starenja, pa tako i Srbija, gde živi duplo više osoba starijih od 85 godina nego pre samo pet godina. Takođe, starijih stanovnika od 60 godina u Srbiji je u 2016. godini bilo 27,08%, dok je, primera radi, u starosnoj grupi 0-19 godina bilo svega 19,41%.

Produženje životnog veka je jedno od najvećih dostignuća današnjice, ali je ovaj trend, kako na globalnom nivou tako i u Srbiji, postavio nove izazove za društvo. Retko ko u tim godinama može da živi potpuno samostalno i bez pomoći. Ovo je sve veći problem sa kojim će morati da se suoči i Srbija o čemu govore i rezultati ovog istraživanja, osvrćući se, pre svega, na položaj starijih žena.

Starije osobe, naročito žene, izložene su povećanom riziku od diskriminacije, suočavaju se sa siromaštvom i isključenošću, ali nisu retki slučajevi zanemarivanja i zlostavljanja. Takođe, u seoskim sredinama dodatno je otežan pristup zdravstvenim, socijalnim i drugim uslugama. Potrebno je poboljšati saobraćajne veze i infrastrukturu u udaljenim ruralnim područjima, jer nema opravdanja da se građani ostave bez preduslova za normalan život. Ovim okolnostima treba posvetiti posebnu pažnju.

Izuzetno je važno promovisati međugeneracijsku solidarnost koja je jedan od bitnih preduslova za postizanje pune ravnopravnosti starijih. Promovisanje pozitivne slike o starijim osobama, kao važnom resursu celog našeg društva, jedan je od načina na koji se borimo protiv diskriminacije, a to pre svega podrazumeva uvažavanje starijih i njihov dostojanstven život, što predstavlja temelj čitavog koncepta ljudskih prava, napisala je, između ostalog Poverenica.

I za one koji nemaju mogućnost da se oslone na porodicu država treba da obezbedi adekvatne servise poput kućne nege i pomoći u kući, dnevnih boravaka ili inovativnih usluga poput seoskog domaćina, grupa za samopomoć i slično. Sve su to načini koji nam obezbeđuju kvalitetniji život u starosti, koji smanjuju rizik od socijalne isključenosti i stvaraju uslove za bolju socijalnu koheziju. Za prevenciju i suzbijanje diskriminacije starijih važno je uvažavati njihove potrebe i probleme sa kojima se susreću. Upravo ovim istraživanjem želimo da skrenemo pažnju na
te probleme, jer naša misija se ne završava odlaskom u penziju, tu samo počinje jedna nova faza života u kojoj ostajemo i postajemo novi oslonac zajednici.

Brankica Janković je ukazala i da ova tema postaje sve važnija s obzirom na projekcije da statističke prognoze predviđaju da će 2080. godine u Evropskoj uniji (EU) stariji činiti 28.7% populacije . Za Srbiju je procena da će do 2040. godine stariji činiti između 23.6% i 25.2% stanovništva.

Globalno posmatrano, značajnu karakteristiku demografskog starenja predstavlja „njegova feminizacija“, a žene su u većoj meri izložene diskriminaciji i nasilju od muškaraca, što dodatni fokus stavlja na položaj starijih žena.

Rezultati ovog globalnog istraživanja ukazuju na činjenicu da su širom sveta starima uskraćena ljudska prava i da su diskriminisani zbog svojih godina. Diskriminacija je prisutna u različitim oblastima života i obuhvata isključenost iz društvenog života, ignorisanje, nepoverenje, nasilje, kao i otežan pristup zdravstvenim uslugama, uslugama podrške i drugim važnim servisima.
Istraživanja sprovedena u Republici Srbiji takođe ukazuju na nepovoljan položaj starijih žena i njihovu izloženost diskriminaciji, ali su podaci fragmentirani.

Ipak, može se zakljušiti da starije žene kao najveći problem ističu loš socio-ekonomski položaj –54% od ukupnog broja ispitanica. Naime, rezultati istraživanja ukazuju na to da tek 17,2% ispitanica smatra da su im mesečni prihodi dovoljni da zadovolje potrebe, a čak 45,6% navodi da im nedostaje još mnogo sredstava kako bi zadovoljile svoje potrebe. Osim socio-ekonomskog položaja, kao značajan problem ispitane starije žene navode i dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga. Tako, čak 86% ispitanica smatra da se zdravstveni radnici prema njima, zbog starosti, ophode sa manje poštovanja u odnosu na druge pacijente. Što se tiče usluga u zajednici, ispitanice nisu u dovoljnoj meri informisane o mogućnosti korišćenja usluga socijalne zaštite. Samo 9% ispitanih žena koje navode da imaju znatnih poteškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti koristi usluge socijalne zaštite ili pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Osim toga, starije žene se suočavanje i sa nasiljem, koje može biti u raznim oblicima, a efekat je uvek isti.