Rođen od blagorodnih roditelja u Samosatu u Siriji.

U mladosti je stekao vrlo široko obrazovanje svetsko i duhovno.

Muž znamenit kako po učenosti tako i po podvižničkoj strogosti života. Razdavao je imanje svoje siromašnim a on se izdržavao sastavljanjem poučnih dela, i od toga se kao od nekog rukodelja hranio.

Vrlo je veliku uslugu učinio crkvi time što je prema jevrejskom tekstu ispravio mnoga mesta u Svetom Pismu, koja jeretici shodno svome naopakom učenju behu iskvarili.

Zbog učenosti i duhovnosti bi rukopoložen za prezvitera u Antiohiji. U vreme Maksimijanovog gonjenja, kada namučeni behu sv. Antim Nikomidijski i sv. Petar Aleksandrijski, bi i sv. Lukijan u spisku onih, koje car željaše pogubiti.

Ni mala deca ne behu pošteđena.

Dva dečaka, koji ne hteše jesti od idolskih žrtvi, behu bačeni u vrelo kupatilo, gde u mukama predadoše duše svoje svete Bogu.

Neka učenica Lukijanova, po imenu Pelagija, da bi sačuvala devstvenu čistotu svoju od razvratnih nasilnika, baci se s krova kuće na zemlju i razbi se.

Lukijan bi doveden u Nikomidiju pred cara. Uz put savetima svojim uspe da obrati u veru Hristovu 40 vojnika. I svi mučenički skončaše. Posle ispitivanja i bijenja sveti Lukijan bi bačen u tamnicu, gde bi mučen glađu.

"On je prezreo glad, piše Zlatousti Jovan o svetom Lukijanu, prezrimo i mi raskoš i uništimo vlast careva da bi, kada dođe vreme koje od nas zahteva takvog mužestva, budući unapred prigotovljeni pomoću manjih podviga, javili se slavnim u vreme borbe."

Na Bogojavljenje pričesti se u tamnici, i sutradan predade duh svoj Bogu.

Postrada 7. januara 311. godine.

Iako dan Svetog Lukijana nije upisan crvenim slovom u pravoslavni kalendar, danas treba postiti u znak sećanja na ovog sveštenomučenika koji je umro od gladi.

Tropar: 

Mučenik Tvoj Gospode, Lukijan, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.