Mnogi ljudi smatraju da je pomeranje satova manja neprijatnost, poput jedne kraće noći sna i malo težeg buđenja u ponedeljak. 

Međutim, iza ovog jednostavnog čina promene satova stoji složenija priča koja ima značajan uticaj na naše zdravlje, zbog čega se godinama širom sveta vode polemike o tome da li ovu praksu treba ukinuti i uvesti jedinstveno vreme.

Pomeranje satova utiče na naš biološki ritam koji upravlja snom, hormonima i koncentracijom.

Kako pomeranje satova utiče na zdravlje?

Kako promena sata utiče na naše zdravlje, kome je najteže i da li se možemo unapred pripremiti za nju - to su pitanja na koja za Net.hr odgovara prim. dr. sc. Ana Sruk, specijalista neurologije i specijalista epileptologije, ESRS somnolog, i predsednica Hrvatskog udruženja za epilepsiju.

"Glavna promena se ne dešava na kazaljkama, već u našem biološkom satu. Umesto da izgubimo samo jedan sat sna, remetimo fino podešen sistem unutrašnjih ritmova koji kontrolišu gotovo sve telesne funkcije - od lučenja hormona i regulacije krvnog pritiska do metabolizma i imunog odgovora. Cirkadijalni ritam možemo zamisliti kao unutrašnji raspored rada tela, dug otprilike 24 sata, koji određuje kada je telo spremno da bude budno, a kada treba da uspori i zaspi", objašnjava Sruk.

Ona objašnjava da ovaj raspored nije samo navika, već je zapisan u mozgu i ćelijama, a najvažniji "kontroler" je prirodno svetlo tokom dana.

"Kada naglo pomerimo satove unapred, jutro počinje ranije, ali biološki procesi zaostaju, mozak dobija informacije koje treba da ubrza, dok telo i dalje funkcioniše po starom rasporedu", rekla je ona.

Kod većine ljudi, prilagođavanje se odvija u roku od nekoliko dana do dve nedelje, u zavisnosti od toga koliko im je san bio redovan i stabilan pre promene.

Šta ako već imate problema sa spavanjem? Ljudi koji već imaju poremećen ritam spavanja posebno su izloženi poteškoćama oko vremena kada se menja sat, tvrdi stručnjak.

"Kod nesanice, cirkadijalni sistem je često 'na ivici', tako da svako dodatno pomeranje može dodatno produžiti vreme potrebno za zaspivanje i pojačati začarani krug lošeg sna i povećane anksioznosti zbog sna“, objasnila je ona.

Kod sindroma odložene faze spavanja, gde ljudi spontano zaspavaju i kasnije se bude, prolećna promena deluje protiv njihovog unutrašnjeg ritma: društvo ih traži da ustanu još ranije nego ranije, dok njihov biološki sat još uvek "misli" da je noć.

Pored toga, kod ljudi sa opstruktivnom apnejom u snu, dodatni gubitak sna i noćna fragmentacija mogu dovesti do povećane dnevne pospanosti i pogoršanja kardiometaboličkih rizika, objašnjava ona.

"Ljudi sa epilepsijom su posebno ranjivi, jer je dobro poznato da nedostatak sna i poremećaj cirkadijalnog ritma snižavaju prag za epileptičke napade. Sličan obrazac se može videti kod bipolarnog poremećaja, kod koga nagle promene ritma spavanja i buđenja ponekad prethode maničnim ili depresivnim epizodama. Deca i starije osobe, sa manje fleksibilnim biološkim satovima, često reaguju povećanom razdražljivošću, povećanom pospanošću ili pogoršanjem postojećih stanja", kazala je ona.

Možemo li se pripremiti za promenu sata?

"Iako ne možemo da izaberemo sam datum promene, svakako možemo uticati na način na koji se prilagođavamo. Najjednostavnija strategija je da postepeno promenite raspored spavanja nekoliko dana unapred: tri do četiri dana pre promene sata, korisno je da idete u krevet 15-20 minuta ranije svake noći i da se budite isto toliko ranije, tako da je telo već delimično sinhronizovano sa novim rasporedom", dodala je ona.

Jutarnja prirodna svetlost je ključni saveznik u tome, jer snažno resetuje unutrašnji sat, napominje on. Iz tog razloga, dobra je ideja da se što pre nakon buđenja izađe na dnevnu svetlost ili barem provede nekoliko minuta pored prozora.

"Suprotno tome, večernje izlaganje jakom svetlu, posebno plavom spektru ekrana, odlaže lučenje melatonina i pomera pospanost na kasnije sate, pa se preporučuje smanjenje upotrebe mobilnih telefona, računara i televizora najmanje sat ili dva pre spavanja. Dodatne mere uključuju umeren unos kofeina (izbegavanje pića kasno popodne i uveče), ograničavanje alkohola, koji fragmentira san, i održavanje stabilnog rasporeda spavanja i buđenja, uključujući i vikende", rekla je ona

Epidemiološki podaci iz nekoliko zemalja ukazuju na to da je kratak period nakon prolećne promene sata praćen povećanjem određenih akutnih zdravstvenih događaja.

"Podaci ukazuju na skromno, ali jasno uočljivo povećanje rizika od akutnog infarkta miokarda u danima nakon promene letnjeg računanja vremena, posebno prvog radnog dana u nedelji, što je povezano sa kombinacijom nedostatka sna, stresa i promene ritma", rekla je ona. 

Slično, mada takođe umereno, povećanje je opisano i kod ishemijskih moždanih udara u prvoj nedelji nakon promene. Na nivou populacije, broj saobraćajnih nezgoda i povreda na radu takođe se povećava tokom istog perioda, što je povezano sa pospanim, manje koncentrisanim vozačima i radnicima koji započinju dan pre nego što se telo u potpunosti prilagodi novom rasporedu, tvrdi stručnjak.

"Neke studije su takođe zabeležile kratkotrajno pogoršanje raspoloženja i veći broj simptoma depresije i anksioznosti, posebno kod ljudi osetljivih na nedostatak svetlosti i poremećene ritmove spavanja. Klinika to potvrđuje - u nedelji nakon promene sata, lekari često čuju više žalbi na umor, glavobolje i nesanicu, iako sami pacijenti retko povezuju pojavu simptoma sa promenom vremena", dodaje Sruk.

Pročitajte OVDE koliko vode treba piti dnevno?

Koji je vremenski sistem prirodniji za naše telo?

"Hronobiologija, nauka koja proučava biološke ritmove, uglavnom se slaže da je stabilno standardno (zimsko) vreme povoljnije za ljudski organizam od letnjeg računanja vremena", rekla je Sruk. 

Standardno vreme je najbliže "prirodnom" dnevnom ritmu: biološki je najpovoljnije kada se podne na satu bar približno poklapa sa vremenom dnevnog maksimuma sunčeve svetlosti, a jutarnja svetlost stiže dovoljno rano da pokrene buđenje i sinhronizuje unutrašnji sat.

"Tokom letnjeg računanja vremena, ceo društveni raspored je pomeren jedan sat ispred solarnog ritma, što znači da sunce izlazi kasnije, kasnije dostiže vrhunac i kasnije zalazi. Kao rezultat toga, jutra su tamnija, što otežava rano ustajanje, dok kasno veče svetlosti odlaže lučenje melatonina i pomera vreme prirodne pospanosti kasnije. Zagovara se trajno zadržavanje letnjeg računanja vremena", objasnila je ona.

Ovo stanje hroničnog "cirkadijalnog neusklađenja", u kojem se radno i školsko vreme zasnivaju na satu, a ne na svetlosti, povezano je sa većim rizikom od poremećaja spavanja, narušenog mentalnog zdravlja i nepovoljnih kardiometaboličkih ishoda.

"Zato se stručna udruženja i sve veći broj istraživača zalažu za trajno zadržavanje standardnog vremena kao biološki povoljnije rešenje za stanovništvo, iako deo javnosti subjektivno preferira duga, svetla letnja večeri za slobodno vreme i društvene aktivnosti", zaključila je ona.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.