Svi želimo živeti duže i zdravije, ali ako niste znali postoje područja na Zemlji gde ljudi češće doživljavaju stotu? Proučavao ih je istraživač National Geographica Dan Buettner sa svojim timom, a njegov kolega Michael Poulain nazvao je ova područja Plavim zonama. Ukupno ih je pet, a evo u čemu je tajna njihovog dugog života i šta svi možemo naučiti od njih.

Sardinija: Dom najdugovečnijih muškaraca na svetu


Prva otkrivena Plava zona je na Sardiniji, a ovo italijansko ostrvo je dom najdugovečnijih muškaraca. Jedan od razloga zašto Sardinci tako dugo žive su geni. Kako su kao ostrvljani geografski izolovani, generacijama su među sobom prenosili retku genetsku varijantu, marker M26, povezan s dugovečnošću.

Izolovanost im je omogućila i očuvanje tradicije. Stariji članovi ostaju uključeni u zajednicu, što ih štiti od depresije i stresa. Poznati su i po specifičnom smislu za humor, a svako poslepodne se okupljaju na ulici kako bi razgovarali i šalili se. U njihovom slučaju svakako vredi ona "smeh je lek".

Temelj prehrane im je hrana biljnog porekla poput žitarica, mahunarki, povrća i voća. Takođe jedu pecorino ovčji sir bogat omega-3 masnim kiselinama i piju kozje mleko, koje može smanjiti rizik od bolesti srca i Alchajmerove bolesti. Meso jedu ređe, većinom nedeljom i za posebne prigode. Poznati su i po ljubavi prema vinu. Piju crveno vino Cannonau di Sardegna, bogato flavonoidima - sastojcima koji pročišćavaju arterije.

Okinava: Japansko ostrvo najdugovečnijih žena


Druga Plava zona se nalazi na ostrvlju Okinava na jugu Japana, a onde žive najdugovečnije žene. Okinavci takođe neguju dobre odnose s porodicom i prijateljima. Imaju pojam moai koji označava formiranje celoživotnog kruga prijatelja koji se emocionalno i finansijski podržavaju čitav život.

Možda ste čuli i za ikigai - japanski koncept koji označava svrhu života i razlog zbog kojeg ujutro ustajemo iz kreveta. Japanci imaju jasno definiranu svrhu i osećaj da su potrebni zajednici. Tako stariji ljudi podučavaju karate, prenose deci tradiciju i slično, pa lako nalaze svrhu.

Takođe imaju većinski biljnu prehranu, a njihovoj dugovečnosti doprinose namirnice od soje poput tofua i miso juhe. Flavonoidi sadržani u tofuu mogu pomoći očuvati zdravlje srca i sprečiti rak dojke, a hrana od soje doprinosi zdravoj crevnoj flori.

Većina ih uzgaja vrt, pa stalno imaju sveže povrće, ali i svakodnevnu fizičku aktivnost. Uglavnom uzgajaju pelin, đumbir i kurkumu, što su sve biljke s dokazanim lekovitim svojstvima. Vrtlareći Japanci borave na suncu i upijaju vitamin D koji potiče zdravlje kostiju i jača imunitet.

Loma Linda: Adventistička zajednica na jugu Kalifornije


Još jedna Plava zona nalazi se u SAD-u, u gradu Loma Linda na sunčanom jugu Kalifornije. Tu živi populacija od oko devet hiljada pripadnika Crkve adventista sedmog dana, koji žive deset godina duže od prosečnih Amerikanaca.

I oni svoju dugovečnost između ostalog duguju biljnoj prehrani, koja se bazira na njihovom tumačenju Biblije. Osim što ne jedu meso, ne piju alkohol niti puše, a učestalo jedu orašaste plodove, paradajz i piju puno vode. Neguju i praksu lagane, rane večere koja sprečava da telo dobije višak kalorija tokom neaktivnih delova dana. Kažu da to podstiče bolji san i doprinosi održavanju optimalne telesne mase.

Poput Jevreja, adventisti proslavljaju subotu (šabat) kao dan odmora i vreme za porodicu, veru, prijatelje i prirodu. Tvrde da im to pomaže da se nose sa stresom, jača društvene veze i podstiče ih na kretanje. Vera ih podstiče i na volontiranje, pa provode vreme pomažući drugima, što im daje smisao i pomaže u sprečavanju depresije.

Ikaria: Grčki otok na kojem ljudi zaboravljaju da umru


Ikaria je grčko ostrvo u Egejskom moru nazvano po Ikaru, mitološkom junaku koji je leteo preblizu sunca i utopio se u moru blizu ovog otoka. Danas ima oko sedam hiljada stanovnika, među kojima je zapažen broj stogodišnjaka.

Ako volite dremati popodne, imamo dobre vesti. Baš ta navika možda je zaslužna za dugovečnost Ikarijanaca. Oni dugo ostaju budni, kasno se bude i vole da dremaju. Žive opušteno i retko nose sat, pa na ovom ostrvu nema užurbanosti i stresa. Uz to, ostaju seksualno aktivni do kasne dobi, a takođe su zbog planinskog reljefa ostrva dosta fizički aktivni - dnevno se popnu na desetine brda.

Jedu maslinovo ulje, ribu i povrće, a jako malo mesa i mlečnih proizvoda. Izuzetak je kozje mleko, koje je lakše probavljivo od kravljeg. Piju i umerene količine crnog vina te dve do tri šoljice kafe dnevno, a uveče tradicionalno piju planinski čaj od sušenog endemskog bilja.

Osim toga što jedu bitno je i ono što ne jedu. Ikaria je još uvek izolovano ostrvo bez toliko puno turista, pa do njih još nije dopro zapadnjački način života. Kako se hrane uglavnom iz vrtova, konzumiraju manje pesticida, a jedu i vrlo malo procesuirane hrane i rafiniranih šećera.

Nicoya: Plava zona Latinske Amerike


Nicoya je poluostrvo na pacifičkoj obali Kostarike, a onde možete naći neke od najlepših plaža ovog kraja. Plava zona Latinske Amerike krije nekoliko razloga zašto ljudi ovde žive duže.

Jedan je "plan de vida", koncept koji označava svrhu života, slično japanskom ikigaiju. Ta filozofija podstiče pozitivan stav među starijima i pomaže im da ostanu aktivni. I u Nicoyi su ljudi povezani sa zajednicom. Žive u velikim obiteljima, a često se druže i sa susedima na druženjima ispunjenima smehom.

Posebnost na ovom poluostrvu je voda bogata kalcijumom, što osigurava jače kosti i manje preloma. Ljudi ovde jedu uglavnom laganu hranu s naglaskom na tri namirnice - tikvice, kukuruz i grah, a njihove večere takođe su lagane i niskokalorične.

Stanovnici Nicoye navikli su na fizički rad i rado obavljaju svakodnevne fizičke poslove. Takođe su redovno izloženi suncu, pa njihovo telo apsorbuje vitamin D, koji doprinosi izgradnji jakih kostiju, ali i snažnom imunitetu i zdravlju uopšte.