Uskrs se kod slovenskih naroda nazivao "velikden", što je bio direktan prevod s Grčkog u vreme preuzimanja hrišćanstva. Jedino su naša daleka braća Lužički Srbi ovaj praznik nazivali "jutru", po vremenu dana u kom su odlazili u crkvu.

Crkva se u rana vremena starala da zabrani običaje koji su potekli iz paganskih, ali se iza Uskrsa maskirao drevni doček proleća. Hrišćanstvo je asimilovalo i predstave Slovena o precima čije se duše tada vraćaju na zemlju. Ostatak tog verovanja zadržao se još u običaju da se na Pobusani ponedeljak kucne jaje o spomenik i pokojniku kaže "Hristos voskrese". Uskršnji običaji i navike s vremenom su dobili nove oblike kod pravoslavnih naroda koji po starom kalendaru danas slave zajedno s nama.

BUGARSKA


U Bugarskoj najstarija žena u porodici crvenim jajetom pomiluje po licu svako dete, za zdravlje i snagu. Muškarci nakon službe bacaju bojena jaja na zid crkve.


Domaćice se takmiče koja će na Veliki četvrtak da zamesi najbolji uskršnji hleb sa suvim grožđem, kozunak. On se mesi celu noć i ostavi da naraste, pa se opet mesi. Na uskršnju trpezu iznosi se pečeno jagnje, a obavezna je  kapama u jagnjećoj maramici.

GRČKA


Od Grka danas slave "starokalendarci". Domaćice jaja boje na Veliki četvrtak, jer dan kasnije učestvuju u povorci u kojoj se nosi hristov grob. Samo na Krfu povorka kreće na Veliku subotu, jer im je još u doba mletačke uprave bilo zabranjeno da to čine petkom.

Vernici tada s terasa bacaju krčage pune vode koji se razbijaju na ulici, čime izažavaju bes zbog Judine izdaje.

U crkvi pale velike sveće koje zovu lambada i održavaju plamen narednih 40 dana. Na trpezi je obavezna magirica, čorba od jagnjećih iznutrica i povrća. Običaj je i darivanje, pa prodavnice rade prekovremeno.

RUSIJA


Rusi Vaskrs počinju liturgijom i na groblju, gde pokojnicima nose ponude. Potom počinje praznovanje, a obavezna je piramidalna sirna pasha, odnosno uskršnji hleb u kom ima mladog sira i suvog voća. Tu su i kolač od maka i slatki ukrašeni hleb kulič. Na trpezi su česti šunka i sir, kao i jagnje od putera koje simbolizuje "Jagnje Božje", odnosno Hrista. Prvo jaje se seče na onoliko komada koliko je ukućana za stolom.

GRUZIJA


Gruzini su veseo narod koji pravi odlično vino i uživa u njemu. Neke običaje primili su od susednih Slovena, pa tako i oni na Uskrs odlaze na groblje, gde se velike količine vina proliju i popiju uz pesmu i smeh. Pravi Gruzin, ne žali ni bocu skupog šampanjca, kako bi proslavio ovaj i naredni život, piše Republika.