Ova salata ime je dobila, jednostavno, po Šopima!
Naime, neki naučnici pretpostavljaju da su Šopi „potomci jednog od osam plemena Pečenega, koje je car Konstantin VII Porfirogenit nazivao Tsoponi, naseljeni između Kratova i Sofije” kako u knjizi „Balkanski svetovi” navodi Trajan Stojanović.
Feliks Kanic u svom putopisu „Srbija” je zabeležio da „Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije”.
Šopskih porodica ima i u timočkom slivu, u okolini Zaječara. Oni se u tom kraju nazivaju i Tetevencima po gradu Tetevenu u Bugarskoj iz čije okoline su se raselili u toku 18. veka.
Jovan Cvijić je utvrdio da su ovo iseljavanje izazvali zulumi turskih pljačkaških četa u kojima je bilo i Arbanasa. Jovan Cvijić navodi da su „Šopi između Vrace i Vidina bežali u Staru planinu, neki su prešli Dunav i iselili se u Vlašku, Besarabiju i Banat”.
Dolazeći u naše krajeve mešaju se sa Vlasima, Srbima i Cincarima, i jedni drugima prenose svoj jezik, kulturu pa i način ishrane. Bavili su se stočarstvom i u svojim katunima ili bačijama, gde su preko leta boravili isterujući ovce na ispašu, spremali kvalitetan sir (nisu vadili kajmak).
I tako je došlo do nastanka svetski poznate salate...
Pogledajte pripremu šopske salate u Bakinoj kuhinji:
