- Kao mladić sam to nekada radio i do odlaska u vojsku nisam se bavio ničim drugim, pleo sam razne stolice, to smo radili za izvoz, a kada sam se vratio iz armije onda sam prešao na sasvim drugi posao. Bio sam službenik policije, viši inspektor i komandir stanice milicije, a nakon dolaska u Apatin i obilaska područja našao sam deo tih šiba koje je nekad zasadila Radna organizacija korpara Apatina sadila i slučajno sam nasekao nekoliko i to ogulio i počeo da radim flaše. To mi je ulivalo neku mirnoću i radeći te poslove ja sam se, jednostavno, odmarao - prisetio se Maljković za "RTV".
Za hobi kojim se sada, kao penzioner, bavi ne trebaju mu neki posebni instrumenti - alatka kojom se ravnaju deblje stvari, kao što su noge za stolice i stolove, gvožđ kojim se nabija šiba kad se plete, makaze, nož i šilo. Maljković kaže da je najteže isplesti boce koje imaju kratak grlić ili specifično, uvučeno dno, dok mu za mač ili sablju treba samo nekoliko sati rada.
[caption id="attachment_32290" align="alignnone" width="510"]
Foto: Screenshot[/caption]
Kako živi u malom stanu, koji je ujedno i radionica ovog penzionera, izradu pletenih predmeta započinje - u kupatilu.
- Pruće mora biti vlažno dok radim pa ga držim u kupatilu! Sve manje artikle radim u kupatilu, jer pruće mora da se pokvasi da bi se savijalo, da ne puca. Mojih proizvoda ima na nekoliko kontinenata - Kanada, Australija, Amerika, London, Beč i razne druge metropole. Izlagao sam radove na Ribarskim večerima u Apatinu sa prijateljem, ali sam imao problem jer su ljudi hteli da kupe proizvode, a ja ni od jednog nisam napravio dva ista. Imao sam samo po jedan eksponat, pa nisam mogao ni da poklonim nekome - kaže Maljković koji nije nikada prodao nijedno svoje umetničko delo, već ih je samo velikodušno davao.
[caption id="attachment_32291" align="alignnone" width="510"]
Foto: Screenshot[/caption]
Budući da veliki deo dana tokom kojih izrađuje pletene predmete provodi u kupatilu, nameće se pitanje kako ostali članovi domaćinstva reaguju na to, ali Maljković, uverava, ima punu podršku supruge.
- Supruga ne da ima razumevanja, nego i pomaže. I ona je kao devojka nekad to radila. Tako smo zajedno i radili kao mladi. U braku smo 60 godina, a pre braka smo imali mladalačke sastanke jedno četiri - pet godina, kao deca smo počeli - zaključuje ovaj penzioner.
