Indijski monah Svami Sivananda rođen je 8. avgusta 1896. godine, a njegova misija je da uđe u Ginisovu knjigu rekorda kao najstariji čovek na Zemlji. Danas, sa 120 godina života i dalje je dobrog zdravlja!
Zaista fascinantno, a Sivananda veruje da svoju dugovečnost duguje umerenosti, pomaganju drugima, praktikovanju joge, a posebno - apstinenciji od se*sa! 120-godišnjak se nikada nije ženio, niti imao se*s.
Ono što je takođe zanimljivo je da Svami u svojoj 13. deceniji života nema potrebu za bilo kakvim lekovima. Doktoru je prvi put otišao sa 120 godina - zbog glavobolje. Lekari tvrde da ima zdravo srce kao mladić. Bili su šokirani kako je u trenutku mogao da uradi najteže položaje joge. Svami izgleda 50 godina mlađi, ima vrlo malo bora, jedini znak starosti je da više nema zube ...
"Verujem u jednostavnu hranu, skroman život i velikodušnost. Osećam se dobro kada dajem sve od sebe da pomognem onima kojima je pomoć potrebna". On jede jednostavnu kuvanu hranu, poput pirinča sa povrćem, bez začina. Svaki dan jede i mleveni zeleni čili.
"Disciplina je najvažnija stvar u životu. Disciplinom možete pobediti sve - navike u ishrani, želju za seksom ... Najveća veština u životu je znati da kontrolišete svoje potrebe. Živim toliko dugo jer mi materijalne stvari nisu važne i ne čine me srećnim", rekao je Svami.
Dodaje da je rođen u velikom siromaštvu i da zato nije imao velikih potreba od najranijeg detinjstva.
"Ljudi su danas nesrećni, nezdravi i nepošteni. To me čini tužnim. Želim da ljudi budu srećni i zdravi, i da budu u miru sami sa sobom i sa celim svetom", kaže nekadašnji monah. Koliko Svami ide u odustajanju od materijalnog pokazuje i činjenica da nikada nije spavao u krevetu niti koristio jastuk.
Umesto dušeka i jastuka, koristi prostirku i drveni blok ispod glave. Na podu stoji stari dušek. Radi jogu i pranajamu 2 sata dnevno. Mnogo čita, moli se, meditira, peva, pomaže svima, posebno gubavcima i prosjacima. Kada je priča o njemu izašla u javnost, ljudi širom Indije počeli su da dolaze u Svami po savet o dugom životu, sreći i zdravlju. Iako u početku nije želeo da se eksponira u javnosti, 120-godišnji monah kaže da je to učinio zbog svojih učenika.
"Nisam hteo da se eksponiram jer to nema svrhu u životu. Ali moji učenici kažu da bi bili veoma srećni da uđem u Ginisovu knjigu rekorda", zaključio je monah.
