Leto nije uvek dobro godišnje doba, barem ne za sve, najstariji pate najviše i u najvećoj su opasnosti.

Klimatske promene najavljuju da će dani visokih temperatura biti sve češći i intenzivniji ali, kažu stručnjaci, pogrešno je misliti da toplota mora da bude ekstremna da bi izazvala probleme.

Kod starijih osoba znaci toplotne iscrpljenosti mogu da se pojave i kada su temperature oko 25 stepeni C, pri čemu je aklimatizacija vrlo važna, jer vrućina izazove više tegoba na početku nego na kraju leta.

Iako su štetni uticaji toplote na zdravlje starijih detaljno dokumentovani, dobra vest je da ipak neće svi reagovati na isti način. Oni koji su u boljoj fizičkoj formi obično su otporniji jer imaju i bolju cirkulaciju i više se znoje od svojih vršnjaka koji su neaktivni. Poznato je da telo kako stari zadržava više toplote kada spoljna temperatura raste, a žlezde ne oslobađaju dovoljno znoja. Ako
toplota iz okoline premaši našu sposobnost da se ohladimo znojenjem, ona se akumulira u telu dok se istovremeno smanjuje kardiovaskularni kapacitet da je eliminišemo. Treba reći da se ove promene ne pojavljuju iznenada kad neko napuni 65, počinju postepeno još u srednjim godinama. To je spor proces ali izvestan.

Još jedna od pratećih pojava visokih godina je da ljudi kako stare, manje osećaju žeđ i manje uzimaju tečnost što u uslovima visokih temperatura lako dovede do dehidracije koje ne moramo uvek biti ni svesni. Pored toga, kognitivni pad ili neki oblik demencije može učiniti da osoba i ne primeti promenu temperature pa se od nje i ne štiti.

Upravo zbog mnoštva subjektivnih faktora i simptoma lekari ističu da nisu svi stariji pod povećanim rizikom.

Ali evo ko jeste: prvenstveno stariji od 75 godina; oni koji uzimaju više od četiri leka dnevno; koji boluju od srčanih oboljenja, hipertenzije, dijabetesa, hronične bolesti bubrega, demencije,
psihijatrijskih ili neuroloških bolesti. Neki od lekova koje starije osobe često koriste takođe mogu smanjiti otpornost na toplotu, pre svega diuretici i laksativi koji olakšavaju dehidraciju, beta-blokatori koji utiču na kardiovaskularni sistem, psihoaktivni lekovi.Zbog toga je dobra praksa početkom leta konsultacija sa lekarom zbog eventualnih privremenih promena u terapiji.

Šta se pak može učinitiza prevenciju?

Najvažnije je izbegavati šetnju u najtoplijem delu dana; piti dosta tečnosti iako nismo žedni – malo slatkih pića i malo kafe, ali puno vode; jesti lakšu hranu i rashladiti prostorije i ne baviti se napolju fizičkim aktivnostima kao u mladim danima.

Ostaje još pitanje kako stariji, uz sve ove ograde, mogu da vode aktivan život kada je napolju prevruće. Prolazak kroz period visokih temperatura i prevencija zahteva planiranje. Organizujte sebi
vreme tako da možete da se nosite sa situacijom, društveni život planirajte ujutru ili posle podne, a i kod kuće postoji mnogo opcija da ostanete u toku i angažovani. Ako baš volite da budete
napolju u svako doba dana, obavezno se zaštitite – od krema do kapa, šešira i flašice sa vodom.