Štetni uticaji usamljenosti upoređuju se sa efektom 15 popušenih cigareta dnevno. Ne poznaje granice, godine, pol, bilo ko i bilo gde može biti usamljen ili društveno izolovan. U svim uzrastima i regionima usamljenost i izolovanost
iz zajednice imaju ozbiljan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje, kao i na dobrobit društva uopšte, upozorava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Usamljenost je potcenjena pretnja zdravlju koja je danas široko rasprostranjena,
a njeni rizici su ogromni.
Stručnjaci se slažu da je usled smanjene društvene aktivnosti za vreme pandemije kovida 19 usamljenost uzela maha, ali sve su glasniji i u stavu da je upravo pandemija skrenula pažnju na važnost ovog pitanja. Zato će, svesna problema i posledica, komisija SZO za društvenu povezanost naredne tri godine imati poseban zadatak i cilj – da ovu problematiku istakne i natera svet da je prepozna, odnosno da na nju obrati pažnju kao na globalni prioritet javnog zdravlja. Plan je da komisija predloži široko rasprostranjenu agendu o društvenom povezivanju, i u narednom periodu će se fokusirati na načine za suočavanje sa zdravstvenom pretnjom globalne epidemije usamljenosti, koristeći poslednja naučna dostignuća, osmišljavajući strategije koje će pomoći ljudima da prodube svoje društvene veze.
Zajedno iz usamljenosti
Ne čekajući da se to desi na globalnom planu, neke zemlje su u skladu sa svojim specifičnostima i mogućnostima već preduzele mehanizme protiv ovog problema, a čini se da će Nemačka biti jedna od prvih država koja će primeniti strategiju borbe protiv usamljenosti. Naime, nemačka vlada ozbiljno je uzela u obzir i usvojila takozvanu Strategiju za usamljenost koju je sačinila ministarka za porodična pitanja, starije građane, žene i omladinu, Lisa Paus, a koju je pre godinu i po dana promovisao kongres socijalnih radnika, istraživača i udruženja za pružanje pomoći. Strategija ima 30 strana i sadrži niz mera za podršku ljudima koji pate zbog usamljenosti, a posebno treba da spreče izolovanje nekih grupa stanovništva.
Da bi se proširila društvena svest o problemu, svake godine biće mu posvećena jedna sedmica pod nazivom „Zajedno iz usamljenosti”. Vlada je takođe predvidela programe finansiranja pojedinačnih projekata, bolje umrežavanje ponuda, a podržaće i naučna istraživanja koja pružaju podatke o usamljenosti i izolaciji. „Barometar usamljenosti” igraće važnu ulogu i moći će da pokaže razmere problema u određenim delovima društva. Iako afirmativan, plan ministarke
naišao je i na kritike, naročito kod Nemačke fondacije za zaštitu pacijenata. Prema njihovoj percepciji, mnogim lokalnim inicijativama jednostavno nedostaje novac i zato je važno da porodice, prijatelji, komšije, bivši poslodavci,
klubovi i crkve preuzmu odgovornost.
„Kaži zdravo!”
S druge strane, jeftinom i lako primenjivom kampanjom za koju je potrebna samo dobra volja može da se pohvali Švedska. Stručnjaci se slažu da su usamljenost i izolacija veliki problem u celom svetu, ali da je Švedska zbog mračnih
i hladnih zima toga svesnija. Tokom zime sunca ima malo i samo po tri sata dnevnog svetla u pojedinim mesecima. Zato su vlasti švedskog Lupea, kako bi se izborili sa problemom usamljenosti, naročito tokom zimskih meseci, pokrenuli inicijativu kojom se ohrabruju ljudi da pozdravljaju jedni druge u prolazu. Kampanja se zove „Kaži zdravo!” i odnedavno se praktikuje u ovom gradu na severu zemlje. Osmišljena je tako da stvori osećaj prijateljskih odnosa u gradu podstičući ljude na male, ali značajne društvene interakcije. Asa Koski, zaposlena u opštini Lupea, a na osnovu čije ideje je pokrenuta kampanja, smatra da pozdrav neznanca kod ljudi izaziva osećaj pripadnosti i utisak da ih vidite, dok stanovnici misle da je dobro što ljudi koji se ne poznaju pozdravljaju jedni druge i da to stvara osećaj sreće. Asa Koski se pozvala i na istraživanja koja pokazuju da to utiče na zdravlje i često na želju da pomognemo jedni drugima. Inače, reklame kampanje „Kaži zdravo!” puštaju se u autobusima, a u školama se održavaju radionice na ovu temu.
Nature Human Behaviour nedavno je objavio globalnu studiju u kojoj je na temu usamljenosti ispitano više od 2,2 miliona ljudi širom sveta
Studija je pokazala da usamljenost može da skrati životni vek i da danas postoji epidemija samoće i izolacije. Takođe upozorava da posledice mogu da budu i smrtonosne, te da su ljudi koji su društveno izolovani ili se osećaju usamljeno u većoj opasnosti. Jer oni, kako se navodi, obično ređe jedu zdravu hranu i vežbaju i verovatnije je da će više pušiti i konzumirati alkohol. Stručnjaci uz to napominju da društvena izolacija i usamljenost nisu isto. Socijalna izolacija se odnosi na nedostatak kontakta sa drugim ljudima. Nasuprot tome, usamljenost je osećaj samoće bez obzira na društveni kontakt, piše Glas osiguranika.
