Naučnici su miševima dali lek koji im je uspešno produžio trajanje životnog veka za 25%, a stručnjaci se nadaju da bi ista metoda mogla pomoći pri usporavanju starenja kod ljudi.
Tretirani miševi su zbog svog mladolikog izgleda dobili nadimak "stariji supermodeli". Bili su zdraviji, jači i imali manje karcinoma od svojih vršnjaka kojima nije davan lek.
Lek se već testira na ljudima, ali za sada nije poznato hoće li imati isti učinak kao što je imao na životinje.
Naučnici iz MRC Laboratorije za medicinske nauke Univerziteta Imperial College London i Medicinskog fakulteta Duke-NUS u Singapuru istraživali su protein interleukin-11 čiji se nivoi povećavaju tokom starenja, što pridonosi višim nivoima upala.
Naime, stručnjaci smatraju da on sadrži nekoliko bioloških prekidača koji kontrolišu tempo starenja.
Dva eksperimenta
Napravili su dva eksperimenta. U prvom su genetski modifikovani miševe kako više ne bi mogli proizvoditi interleukin-11. Tokom drugog su čekali da miševi napune 75 nedelja (što je otprilike jednako ljudskoj starosti od 55 godina) i zatim im redovno davali lek koji iz njihovih tela uklanja spomenuti protein.
Rezultati istraživanja su pokazali da se životni vek miševa produžio za 20 do 25 odsto, zavisno od eksperimenta i pola miševa.
Mada stari laboratorijski miševi često umiru od raka, oni kojima je uklonjen interleukin-11 nisu tako često obolevali od karcinoma.
Životinje su takođe imale poboljšanu funkciju mišića, bile mršavije i imale zdravije krzno. Ali, pitanje je šta bi se dogodilo kada bi se ista metoda primenila na ljudima, piše BBC.
"Lek bi mogao biti siguran za korišćenje"
Naime, interleukin-11 ima ulogu tokom rane razvojne faze života. Oni koji se rode bez sposobnosti proizvodnje tog proteina imaju problema sa zglobovima, izlaženjem zubi, stvaranjem ožiljaka i formacijom kostiju u lobanji. Naučnici smatraju da tokom zrelije ljudske dobi interleukin-11 ima negativnu ulogu u smislu podsticanja starenja.
Lek, odnosno protivtelo koje napada interleukin-11 se trenutno testira na pacijentima s fibrozom pluća tokom koje na plućima nastaju ožiljci, što otežava disanje. Klinički istraživač Stuart Cook sa Univerziteta Imperial College London navodi kako dosadašnji podaci pokazuju da bi lek mogao biti siguran za korišćenje, objavljeno je u časopisu Nature.
