Kako kaže, pred kraj karijere radila je u domu za stare, kombinujući terenski rad i rad u bolnici, i penzionisala se "dobrovoljno".

Došle su mlađe kolege, a ona je odlučila da napravi korak u stranu, iako je još uvek mogla da radi. Veruje da medicinske sestre mogu da izdrže svoj posao samo ako ga istinski vole.

 - Posao mi je pomagao tokom celog života, dolazak na takav posao je kao da pritisneš još jedno dugme. Ima lepih stvari, teško je fizički i psihički gledati ljude kako pate. S druge strane, lepo je kada vidite da ste nekome pomogli. Zapravo im pružate ruku utehe i pomažete im oko zdravlja, pa sada oni pomažu meni oko mog zdravlja - rekla je penzionerka Slavica.

Pročitajte OVDE životnu priču jedne Resničanke.

Ovo je njen izvor istinske radosti

Danas je njeno vreme ispunjeno stvarima koje je čine srećnom. Slikanje je njena velika ljubav - radi na svili, platnu, koristi ulje i suvi pastel, a imala je i nekoliko izložbi. Uživa u druženju sa prijateljima, jedino žali što više ne može da plete. Pored toga, okušala se u latinoameričkim plesovima, pa čak i u trbušnom plesu. Kako i sama kaže, možda zvuči neobično za njene kasnije godine, ali je za nju izvor istinske radosti.

Nakon penzionisanja, nije se odmarala. Slavica je volontirala u domu za stare, u Gerontološkom centru, gde je vodila radionice slikanja i plesa. Kaže da su ih stanovnici rado prihvatali, čak su imali i izložbe kao umetnička grupa, a sa plesnom grupom su posećivali odeljenja sa pacijentima sa demencijom, pripremali kratke skečeve ili plesne brojeve za rođendane.

Taj period joj je bio posebno značajan jer se u to vreme suočavala i sa teškim porodičnim situacijama. Druženje sa ljudima, kaže, pomoglo joj je da sve to lakše podnese.

"Moraš da vodiš računa o sebi, koliko god možeš"

 - Zdravlje mi je napustilo život, noge me bole. Zbog sveg ovog stresa, štitna žlezda mi je bila hiperaktivna, ali to se može lečiti terapijom. Ne trošim ništa drugo, osim ovih antibiotika i tableta, jedino što radim jeste da idem na terapiju u salon u Trnju gde su stvarno ljubazni. Idemo besplatno, bez uputnice, već godinu i po dana idem na terapiju jer sam tri i po godine čekala na operaciju kolena. Onda su me pozvali, ali sam rekla da ne idem jer mi stvarno pomažu. Terapija deluje na prirodnom principu, zadovoljna sam i veoma su ljubazni - objasnila je penzionerka za Mirovina.hr.

Iako prati politiku i želi da zna šta se dešava, kaže da je tokom godina naučila da se više fokusira na sebe i svoj mir.

 - Volim da pratim politiku jer volim da znam šta se dešava, ali sam iznad toga jer kada ostarite, morate se fokusirati na sebe. Morate da brinete o sebi, koliko god možete, jer ste onda srećni i zadovoljni. Mogu da utičem na to tako što ću to ignorisati, znam sve što se dešava, na taj način pomažem sebi jer ne upadam ni u kakve negativne emocije, ali uopšte ne odobravam - kaže Slavica.

Ona takođe razmišlja unapred - već se upisala u dom za stare jer ne želi da joj deca jednog dana budu opterećena brigom. Ima dva sina sa svojim obavezama i svesna je da se dugo čeka na mesto u domu za stare. Takođe nam je rekla kako pazi na ishranu: jednostavna, umerena i u skladu sa njenim sposobnostima, što pripisuje svojoj lekarskoj profesiji.

 - Oduvek mi je bilo važno, sada mogu da uspem, ranije nisam mogla sa porodicom. Treba jesti voće i povrće koliko god možete da priuštite. Mesa ne previše, riba nam je malo skupa, ali može se naći. Penzionerima kažem da ne brinu, uvek se nešto radi, mora se živeti dan po dan. Svaki dan nam je poklon. Pronađite neku lepotu u životu, nikada nam neće biti dosta. Neka se okrenu sebi i svojim emocijama, da ne razmišljaju previše, da ne troše energiju na stvari koje ne mogu da promene jer će promena ionako doći, bez obzira na nas. A to se može desiti iznenada i onda krenemo u nove pobede. Nikada se ne žalim na penziju, mogu sebi da priuštim koliko imam - zaključila je ona.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.