Kako starimo, briga o prostoru u kojem živimo postaje jednako važna kao i briga o sopstvenom telu. Neke svakodnevne navike, iako naizgled bezopasne, mogu doprineti alergijama, hroničnom umoru, anksioznosti pa čak i ozbiljnijim zdravstvenim problemima.

Teško je osećati se energično i dobro ako je vazduh u domu zagađen, hrana pokvarena, a čišćenje se obavlja agresivnim hemikalijama. Zdrav način života nije luksuz, već jednostavan i važan oblik prevencije bolesti – posebno u starijem dobu, kada imuni sistem prirodno slabi.

Evo deset grešaka koje penzioneri često prave u svojim domovima, a koje mogu imati veći uticaj na zdravlje nego što misle.

1. Korišćenje starog posuđa i emajliranih šerpi sa pukotinama

Stari emajl može tokom zagrevanja ispuštati olovo i kalaj, posebno ako je zaštitni sloj oštećen. Zbog toga stare šerpe, kuvala za vodu i činije sa napuklim ili oštećenim premazima treba zameniti posuđem od nerđajućeg čelika, stakla ili keramike.

Metalni ukus u hrani često je prvi znak upozorenja da posuđe više nije bezbedno za upotrebu. Iako ga je ponekad teško baciti iz sentimentalnih razloga, bezbednost i kvalitet hrane uvek bi trebalo da budu prioritet.

Pukotine u emajlu su takođe idealno mesto za razvoj bakterija koje mogu preživeti čak i nakon ključanja. Kada se takvo posuđe zagreva, može ispuštati teške metale koji dugoročno mogu doprineti razvoju hroničnih bolesti jetre i bubrega. Dugotrajna izloženost olovu povezuje se i sa povećanim osećajem anksioznosti, umora i nesanice.

Šta uraditi:

- bacite napuklo i oštećeno posuđe

- zamenite aluminijumsko posuđe onim od nerđajućeg čelika ili stakla

- koristite drvene ili silikonske kašike koje ne grebu dno posude

- ne čuvajte hranu u aluminijumskim ili oštećenim emajliranim posudama

2. Nakupljanje stare hrane u frižideru

Mnogi stariji ljudi imaju naviku da čuvaju hranu što duže mogu i nerado je bacaju. Međutim, stari sosevi, otvorene kobasice ili šerpe sa ostacima supe mogu brzo postati leglo bakterija.

Pokvarena hrana može oslobađati toksine koji prelaze na svežu hranu, čak i kada je ona u posebnoj posudi. Buđ je posebno opasna jer njene spore – mikotoksini – mogu oštetiti jetru i disajne puteve. Neprijatan, zagušljiv miris iz frižidera često je znak nakupljenih isparljivih organskih jedinjenja (VOC)

Šta uraditi:

- proveravajte sadržaj frižidera barem jednom nedeljno

- pripremljenu hranu čuvajte u hermetički zatvorenim posudama

- police operite sirćetom barem jednom u deset dana

- kuvanu hranu ne čuvajte duže od tri dana

3. Pranje podova i nameštaja proizvodima sa amonijakom i hlorom

Jak miris ne znači nužno i veću čistoću. Pare amonijaka i hlora mogu iritirati sluzokožu, izazvati kašalj, peckanje očiju i glavobolje.

Moderna sredstva za čišćenje na bazi sirćeta ili običnog sapuna često su jednako efikasna, ali mnogo bezbednija za disajne puteve.

Čak i kratko udisanje koncentrisanih para može izazvati bronhospazam i probleme sa disanjem.

Šta uraditi:

-izbegavajte agresivne izbeljivače 

-koristite sirće, limunsku kiselinu ili sodu bikarbonu

-prozračite prostoriju barem 15 minuta nakon čišćenja

-koristite gumene rukavice i krpe za jednokratnu upotrebu

4. Korišćenje starog ulja

Pregrejano ili ponovo korišćeno ulje može oslobađati kancerogene materije poput aldehida i akroleina. Te se materije vremenom nakupljaju u telu, oštećuju krvne sudove i mogu izazvati hronične upalne procese.

Ishrana snažno utiče i na raspoloženje. Nagli skokovi šećera i holesterola mogu izazvati nervozu, anksioznost i probleme sa snom.

Šta uraditi:

-pržite hranu na temperaturi nižoj od 180 °C

-koristite maslinovo ili kokosovo ulje

-češće birajte pečenje ili dinstanje umesto prženja

5. Izbegavanje mokrog čišćenja

Čišćenje metlom često podiže veliku količinu prašine u vazduh. Ta prašina sadrži grinje i spore buđi koje mogu izazvati alergije i hronični kašalj.

Ovaj problem je posebno izražen u domovima sa tepisima i tapaciranim nameštajem, jer oni mogu sadržati i do 10.000 grinja po kvadratnom metru.

Šta uraditi

-obavljajte mokro čišćenje barem jednom nedeljno

-koristite krpe od mikrofibera

-redovno usisavajte dušeke i sofe

-koristite lavandu koja ima umirujući efekat

6. Korišćenje naftalina i starih sredstava protiv moljaca

Naftalin oslobađa otrovne pare koje mogu izazvati glavobolje, hronični umor i oštećenje jetre. Dugotrajno udisanje tih para može dovesti i do povećane razdražljivosti.

Šta uraditi:

-bacite stare kuglice naftalina

-koristite vrećice lavande, cimeta ili karanfilića

-redovno provetravajte ormare

-koristite sušene kore narandže protiv moljaca

7. Navika odlaganja svega „za kasnije“

Nakupljanje nepotrebnih stvari stvara takozvani vizuelni šum, koji može izazvati osećaj nemira i anksioznosti

Šta uraditi

-rešite se nepotrebnih stvari jednom mesečno

-sortirajte predmete po principu „sviđa mi se/ne sviđa mi se“

-ne čuvajte prazne kutije i tegle

-ograničite broj dekorativnih predmeta

8. Nepravilno skladištenje kućnih hemikalija

Držanje sredstava za čišćenje blizu hrane može biti opasno jer čak i zatvorene boce mogu ispuštati pare hemikalija poput fenola i formaldehida.

Istraživanja pokazuju da dugotrajno udisanje takvih hemikalija može smanjiti funkciju pluća gotovo isto kao i pušenje

Šta uraditi:

-odredite posebnu policu za kućne hemikalije

-ne držite deterdžente blizu lekova

-sve boce držite dobro zatvorene

-birajte proizvode bez jakih mirisa

9. Nedostatak ventilacije i svežeg vazduha

Zatvoreni prozori mogu dovesti do povećanog nivoa ugljen-dioksida u prostoru. Kada vazduh ne cirkuliše, koncentracija CO₂ može dostići 1500 do 2000 ppm, što je višestruko više od normalnog nivoa.

To može izazvati glavobolje, pospanost i anksioznost.

Šta uraditi:

-provetravajte prostorije barem 10 minuta ujutru i uveče

-otvorite prozor pre spavanja

-u dom unesite biljke poput spatifiluma ili sanseverije

-koristite ovlaživač vazduha zimi

10. Povlačenje i odbijanje traženja pomoći

Socijalna izolacija je jedan od najvažnijih faktora koji doprinose anksioznosti i depresiji u starijem dobu. Kada ljudi ćute o svojim problemima, nivo stresa raste, a imuni sistem slabi.

Kontakt sa porodicom i prijateljima može sniziti krvni pritisak, poboljšati pamćenje i doprineti boljem snu.

Šta uraditi:

-ne ustručavajte se da tražite pomoć

-pozovite voljene barem jednom nedeljno

-koristite video pozive ako živite daleko

-Dom kao temelj zdravog života

Mnoge od ovih grešaka deluju male i nevažne, ali baš takve navike dugoročno mogu uticati na zdravlje i kvalitet života.

Dom bi trebalo da bude prostor koji nas štiti, smiruje i daje energiju. Uz nekoliko jednostavnih promena – od boljeg provetravanja do sigurnijeg posuđa i urednijeg prostora – život u sopstvenom domu može postati zdraviji, mirniji i prijatniji, piše Blic .

U starijem dobu baš takve male promene često donose najveću razliku.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.