Uprkos zakonskim izmenama i uspostavljanju Registra ugovora, starije osobe u Hrvatskoj i dalje su izložene zloupotrebama pri sklapanju ugovora o izdržavanju.
Narodni pravobranilac u najnovijem izveštaju upozorava da sporost sudova i nedostatak informisanosti građana i dalje stvaraju teške slučajeve oduzimanja imovine starijima.
U praksi, sudski postupci za raskid ugovora traju godinama.
U Hrvatskoj su ugovori o doživotnom i dosmrtnom izdržavanju čest oblik regulisanja brige za starije osobe, ali često su i izvor ozbiljnih problema.
U praksi starije osobe neretko ne razlikuju dva tipa ugovora: ugovor o doživotnom izdržavanju predviđa prenos imovine na izdržavaoca tek nakon smrti primaoca izdržavanja, dok kod ugovora o dosmrtnom izdržavanju imovina prelazi na izdržavaoca odmah po potpisu, a on se obavezuje da brine o davaocu.
Zbog nepoznavanja razlike, mnogi stariji nesvesno ostaju bez imovine još za života.
Ovakva neinformisanost i poverenje u drugu stranu često rezultiraju zloupotrebama. Starije osobe često nemaju ni primerak sklopljenog ugovora, a sudske postupke za raskid ili poništenje ugovora retko pokreću zbog straha od troškova i dugotrajnosti postupaka.
Žena od 86 godina četiri godine vodi postupak za raskid ugovora
Na ozbiljne probleme u praksi upozorava i pravobraniteljka u svom Izveštaju za 2024. godinu.
Tako se opisuje slučaj 88-godišnje žene, koju su njeni kumovi, nakon teškog zdravstvenog stanja usled prebolele korone, odveli do javnog beležnika.
Umesto punomoćja za prodaju kuće, podmetnut joj je na potpis ugovor o poklonu kojim je, bez znanja, ostala bez cele svoje imovine.
Danas živi u izuzetno teškim uslovima, često gladna i psihički slomljena.
Drugi primer iz Izveštaja odnosi se na 86-godišnju ženu koja je pokrenula postupak raskida ugovora o izdržavanju, a prvostepeni sudski postupak trajao je čak četiri godine i četiri meseca, dok žalbeni postupak još uvek nije završen.
Kako bi se sprečile zloupotrebe, krajem 2023. izmenjen je Zakon o obaveznim odnosima, a od 1. jula 2024. uspostavljen je Registar ugovora o doživotnom i dosmrtnom izdržavanju.
Registar vodi Hrvatska javnobeležnička komora, ali nije javan – pravo uvida imaju samo sudovi, javni beležnici, Hrvatski zavod za socijalni rad i državna pravobranilaštva.
U 2024. godini pred javnim beležnicima sklopljeno je 4.584 ugovora o doživotnom i 1.285 ugovora o dosmrtnom izdržavanju, a sudovi su upisali 747 i 161 takav ugovor u Registar.
Prvi put nakon više godina zabeležen je pad broja sklopljenih ugovora.
Sudovi nemaju posebne rokove za ovakve slučajeve
Iako je uveden Registar, Hrvatska javnobeležnička komora i dalje nema mogućnost samostalno da proveri postoji li zabrana sklapanja ugovora s određenim osobama iz sistema socijalne zaštite.
To zavisi od podataka Ministarstva rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike, a saradnja još uvek nije u potpunosti razvijena.
Sudovi, iako su podstaknuti na brže rešavanje ovih predmeta, nisu obavezani posebnim rokovima, niti su postupci izuzeti iz redovnog suđenja.
To znači da raskidi ugovora i dalje traju godinama, što posebno pogađa starije i teško bolesne osobe.
Javna pravobraniteljka u svom izveštaju zato preporučuje nastavak informisanja građana o pravnoj prirodi ugovora o izdržavanju i dodatnu edukaciju javnih beležnika.
Takođe, ukazuje na potrebu efikasnije saradnje nadležnih tela i poboljšanja sudske prakse u slučajevima raskida ugovora.
Uprkos pozitivnim pomacima, jasno je da zaštita starijih osoba pri sklapanju ugovora o izzdržavanju još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, piše Mirovina.hr.
