Sveta velikomučenica Efimija i sveta blažena kneginja Olga nazvane su još po jednim imenom: sveta Efimija se naziva «Svehvalnom », a svetu Olgu su još savremenici zvali «najmudrijom među ženama».

Sveta Efimija je mučenički postradala tokom gonjenja hrišćana za vreme Dioklecijana i njenog stradanja i smrti se sećamo 16. septembra.

A danas se njen pomen praznuje povodom jednog čuda, koje se dogodilo za vreme Četvrtog vaseljenskog cabora.

Četvrti vaseljenski Sabor je trebalo da razreši ko je u pravu – oni koji veruju da je Hristos bio Bog i Čovek, Bogočovek, ili oni koji tvrde da je Božanstvo u Hristu potpuno progutalo ljudskost, tako da su čak i Njegova stradanja bila samo prividna.

Grob je bio zatvoren - hram zaključan

Kada su predstavnici pravoslavnih hrišćana, na čelu sa svetim Anatolijem Carigradskim i Juvenalijem Jerusalimskim, mnogim argumentima iz Svetog Pisma i Predanja dokazali da Hristos jeste Bogočovek, onda su, želeći da dobiju još i naročitu Božiju potvrdu gde je prava vera, napisali dva ispovedanja vere – pravoslavno i monofizitsko. Oba su bila položena u grob s moštima svete Efimije, koje su se nalazile u tom hramu u kom se odigravalO zasedanjE Četvrtog vaseljenskog Sabora.

Grob je bio zatvoren, hram zaključan, tako da u njega niko nije mogao ući, a kada su kroz tri dana otključali hram i otvorili grob, pravoslavno ispovedanje je ležalo na grudima svete Jefimije, a monofizitsko pod njenim nogama, izgledalo je kao da ga gazi. Posle tako jasnog Božijeg ukazanja, definitivno je utvrđeno ono što i mi danas ispovedamo: da Hristos jeste Bogočovek, a monofizitska vera je bila osuđena. Svetu Efimiju su tada nazvali «potvrdom svetih otaca» , «utvrđenjem pravoslavne vere».

Hrišćanstvo je primila velika ruska kneginja Olga

Prošlo je nekoliko stotina godina od ovog čuda.

Primila je hrišćanstvo i velika ruska kneginja Olga, dobivši na krštenju ime Jelena. Ona je želela da krsti čitavu Rusiju, mnogi su i sledili njen primer, ali da u potpunosti ostvari svoju želju nije uspela, i čak je i njen sin, surovi Svjatoslav, ostao paganin. Ali njen unuk Vladimir je rešio da promeni veru. Kada je on počeo da se priklanja Pravoslavlju, sazvao je svoje boljare i vojvode na sastanak. Pošto su izneti mnogi argumenti u korist primanja Pravoslavlja iz Carigrada, boljari su rekli: «Da ta vera nije dobra, ne bi je primila najmudrija od žena Olga». Taj argument je bio toliko ubedljiv, da je pitanje o primanju vere bilo rešeno. Ono što Olga nije mogla da učini za života, učinila je posle smrti. Spomen na nju kao svetiteljku počeo je da se proslavlja po celoj Rusiji na dan njene smrti, 11. jula, zajedno sa svetom Efimijom, čije su mošti prenesene iz Halkidona u Carigrad.

Prošla su stoleća. inoverci su zauzeli Carigrad i Moskva je postala prestonica Pravoslavlja.

Kao u čast toga, po Božijem blagovoljenju, u Moskvu je za vreme cara Mihaila Fjodoroviča, koji je, uzgred budi rečeno, rođen baš na današnji dan, prenesen nešiveni hiton Hristov. Nekada je Drugi Rim – Carigrad – imao kao zaštitu najdragocenije svetinje – rizu i pojas Bogomatere. Poznato je da su se i prvi ruski knezovi-hrišćani, Askold i Dir, krstili pošto su na sebi iskusili čudo tokom pohoda na Carigrad: kada je patrijarh ispustio u more rizu Bogomajke, podigla se strašna bura, koja je bacala ruske brodove, i izbačeni na obalu, ruske vojvode i vojnici su se krštavali, zadivljeni ovim čudom. A, evo, u Moskvu je preneta ne riza Bogomajke, već nešiveni hiton Samog Gospoda Isusa Hrista.

Na današnji dan, na sredinu hrama Carigradske Patrijaršije je postavljen kovčeg s moštima svete Eefimije, sa slovenskim natpisom da je kovčeg ovaj – dar mitropolita peterburškog Antonija.