Ovaj čovek napustio je šumarski posao i osnovao sopstveno imanje, pokrenuo posao, putovao svetom i posvetio se hobijima.

To je dokaz da penzija nije kraj karijere, već prilika za novi, ispunjen život.

Gde god da živite, sretna penzija sastoji se od istih elemenata: zdravlja, finansijske stabilnosti, kvalitetne dokolice, pronalaska svrhe i dobre povezanosti sa zajednicom.

Svoje lično iskustvo u potrazi za penzionerskom srećom je  australijski šumar Franke Noble sažeo u ispovesti za Biznis Insajder.

"Imam 86 godina i otprilike sam u penziji toliko dugo koliko imam radnog staža. Kad se osvrnem unatrag, ne bih ništa menjao i opet bih izabrao ranu penziju. Nakon srednje škole odlučio sam se za karijeru u šumarstvu. Radio sam za Upravu za šume i bio zadužen za nadzor borovih nasada širom države. Na vrhuncu karijere vodio sam tim od čak 250 ljudi, imao sam četiri pomoćna regionalna menadžera koji su bili izuzetno sposobni. Posao nije bio stresan, ali je bio složen. Voleo sam raditi s ljudima, ali uvek sam znao da ću se ranije povući jer je posao bio baš zahtevan", ispričao je on.

U jednom trenutku Vlada je ponudila višem kadru otpremnine za ranije penzionisanje. Te 1993. godine sam napunio 55 godina i prihvatio sam ponudu. Isprva sam se osećao pomalo depresivno zbog sporijeg ritma života. Odjednom sam iz svakodnevnog intenzivnog rasporeda i velike odgovornosti prešao u mirniji život s manje stresa, nastavio je.

Tokom prve godine penzije, kako je ispričao, posvetio se svom seoskom imanju.

Opisao je kako je imao oko pet jutara zemlje i kako je uživao u toj odgovornosti. Osim toga, osećaj neprijatnosti zbog toga što ne radim podstakao ga je da pokrene sopstveni posao održavanja bašti i travnjaka. Rad na pola radnog vremena tokom penzije pomogao mu je u očuvanju mentalnog zdravlja i time se bavio oko dve godine.

Istovremeno, sa suprugom je  proveo dobar deo zime na putovanjima. Obišli su gotovo celu Australiju i nekoliko puta putovali u Severnu Ameriku, Evropu i jugoistočnu Aziju.

Kasnije, nastavlja, prodali su imanje i preselili se u manji gradić kako bi bili bliže porodici. Kuću su kupili gotovinom, bez hipoteke. I tamo je posadio povrće, pa je opet dobio osećaj svrhe. Priča, zatim, kako je opet počeo da ide u teretanu nekoliko puta sedmično i posvetio se hobijima poput golfa, prenosi Moje Vrijeme.

Jedan od ključnih razloga zbog kojih sam mogao rano i uspešno otići u penziju bilo je to što sam imao dovoljno novca.

Uz penzionu štednju imao sam i privatne investicije, a zemljište je bilo naše vlasništvo. Bilo bi se puno teže penzionisati da sam imao kredit. Tada ne bismo mogli putovati ni birati hoćemo li nastaviti raditi ili ne, istakao je Frank.

Bez sumnje, finansijska stabilnost i sigurnost su važni, ali jednako je važno imati interese i hobije kojima se čovek može posvetiti.

Sa 86 godina i dalje prepešači ceo teren za golf, cepa drva za zimu i tri puta nedeljno ide u teretanu.

Za mene su baštovanstvo, golf i putovanja bili i ostali ključni dio ispunjenog penzionerskog života, zaključio je.