Danas – neka druga priča. Korisnica pod nadimkom „patriota“ na hrvatskom Reditu podelila je svoje iskustvo rada u banci i kako je pobegla glavom bez obzira, iako je volela kolege, klijente, a ni plata nije bila loša. Ipak, zbog onoga što je svakodnevno proživljavala na poslu morala je da ode kako bi sačuvala zdrav razum.

Pročitajte OVDE kako da da spremite najukusniji gulaš. 

„Posao je u teoriji bio super. Trebalo je da radim u najboljem interesu klijenata. Volim da pričam s ljudima i velika većina klijenata su normalni, fini ljudi s kojima je zadovoljstvo raditi. Odgovarala mi je lokacija, odgovarao mi je rad u smenama, odgovarale su mi kolege, čak ni plata, kada se saberu svi dodaci, božićnica, regres i ostalo, nije bila toliko loša. Ali banka je ipak uspela da me dovede do toga da poželim da odem. To su postigli svakodnevnim pritiskom na sve nas u poslovnicama da ‘nudimo’ što više proizvoda i usluga klijentima. Da citiram jednog nadređenog: ‘Ako klijent ode od vas, a da nije ugovorio kredit, karticu, paket usluga, uplatu u fond ili osiguranje, niste dobro odradili sastanak’“, započela je svoju priču, piše Dnevno.

Rekordno poslovanje

„Svakog dana su nam stavljali do znanja da smo neuspešni, iako je poslovanje poslovnice i cele banke bilo rekordno dobro. Svakog dana su tražili spiskove klijenata koje smo zvali i šta smo im nudili i, koliko god klijenata uspeli da nagovorimo, nikada nije bilo dovoljno. Svakog meseca indirektne pretnje gubitkom 13. plate i drugim sankcijama ako se rezultat hitno ne popravi. Nema veze što sam nedelju dana ranije bila među nekoliko najboljih bankara u celoj Hrvatskoj po pitanju prodaje – ako ove nedelje malo zakažeš, odmah krizni sastanak s direktorom da se vidi zašto ‘zabušavaš’. Mnogo puta sam videla koleginice kako plaču – ili zbog bezobraznih klijenata ili zbog maltretiranja od strane šefova. Gotovo svi kolege aktivno traže novi posao i odlaze čim se ukaže prilika. Toliko ljudi daje otkaz da su počeli da zatvaraju poslovnice. Više ne mogu da skupe dovoljno ljudi za organizovanje smena, a banke ne mogu da priušte zapošljavanje stranih radnika koji ne znaju jezik.

Svaki put kada neko da otkaz, šefovi se čude. Kao da im nije jasno zašto ljudi odlaze. Verovatno se samo pretvaraju pred nama, jer je svima u poslovnicama savršeno jasno zašto. Kada bi se neko spasao pronalaskom drugog posla, mi ostali bismo mu čestitali i na neki način slavili. Koliko čujem, u drugim bankama je vrlo slična situacija. Ja sada idem na drugi posao, ali mi je žao što moram da napustim radno mesto koje je moglo biti savršeno, na kojem sam dobila stotine pohvala klijenata, na kojem sam bar pet puta zaradila svoju bruto platu, ali to nije bilo dovoljno. Da li su i vaše firme takve da moraju da iscede i poslednju kap života iz vas?“, upitala je na Redditu.

Zahtevi ogromni

„Da… Rad u poslovnicama je brutalan, zahtevi su ogromni, nagrade premale. Ja imam sreću pa sam u kancelariji među papirima, ali i u ‘mojoj’ banci je ista situacija. Daleko najviše razgovora za posao HR obavlja za rad u poslovnicama.“

„Interesantno je to što nakon tih silnih krugova razgovora novi kolege već posle mesec-dva počnu da traže drugi posao i kod nas su samo dok ne nađu bilo kakvu alternativu.“

„Primetila sam da su jedno vreme u banci i pošti nudili dopunsko i/ili životno osiguranje. Nisam se osećala primorano i odbila sam, ali verujem da ženama koje to moraju da nude nije lako.“

„Draga bivša koleginice, ja sam to uradila davno. Sve je kako si napisala i onaj ko nije bio u tim krugovima ne zna kako je. Bila sam među najboljim radnicima godinama, obožavala sam svoj posao i ljude. Klijenti su uglavnom bili divni. Gomila ljudi odlazi, a ništa ne nauče iz toga, ne zapitaju se zašto. I dalje imam loša sećanja na te direktore i silna forsiranja prodaje. Jedan rang laže onome iznad sebe. Najbolje kolege sam imala tamo – divne ljude s kojima se i danas čujem i družim – ali svi su dali otkaz.“

Rekla mi da lažem direktora

„Direktorka poslovnice me je na lep način zamolila da lažem direktora regiona o situaciji u poslovnici. Direktor regiona mi je sugerisao da pazim šta pričam s još višim direktorom, jer smo jednom imali razgovor s njim. Svi su očekivali da se malo laže klijentima kako bi ugovorili razne polise i fondove.“

„Plata je bila u redu, dani godišnjeg odmora takođe, ali nismo mogli da se dogovorimo oko termina. Godišnji su nam potvrđivali tek nedelju dana ranije, jer je stalno postojala panika da će neko završiti na bolovanju ili dati otkaz.“

„Radila sam u banci godinu dana… kolektiv je bio super, čak nas je i šef poslovnice stalno branio od nadređenih kada bi se ljutili zbog loše prodaje. Poslovnica je na ostrvu, još su bile kune, pa je pola godine bila menjačnica, a pola godine par hiljada ljudi. Ne mogu jednoj osobi da prodam kreditnu karticu pet puta.“

„Najviše mi se posao zgadio kada sam gledala koleginicu (stara garda) kako veoma starom čoveku, koji je došao da reši račune posle smrti supruge, nudi oročenu štednju s lošom kamatom i penalima za prevremeni raskid. U nesnalaženju i nedostatku finansijske pismenosti gospodin je pristao, a kasnije je otvarao dozvoljeni minus da pokrije troškove sahrane, dok mu je inflacija umanjivala vrednost te štednje.“

Vrše pritisak

„Nakon ostavinske rasprave dogovorila sam sastanak u banci da prenesem novac sa računa pokojnog supruga na svoj. Sutradan me je ista službenica zvala i dugo objašnjavala da bi trebalo da uložim novac u fondove. Rekla sam da ću razmisliti pa se javiti. Sad mi je i nje žao, jer se i na nju vrši pritisak i sigurno joj nije lako.“

„Iskreno da vam kažem, kao neko ko odrađuje ove dodatne stvari koje zaposleni u banci prodaju – to ne funkcioniše. I vidi se. Životna osiguranja, razni paketi… Od razmene podataka do znanja o tome šta prodajete – ništa. Bankar ne zna, klijent još manje. Uslovi su loši. Ne govorim o kreditima, to je ipak vaš primarni posao. I ne kažem da je kriv zaposleni u prodaji. To ide mnogo dublje.

Sve ovo sa strane što pokušavate da nudite je smešno. Ne razumem kakvo je to hvatanje za slamku da se nude sve više nekakvih ‘pogodnosti’ i ‘paketa’ koji nemaju veze s vašim poslom, paketi od 12 evra koji će, ne znam, nahraniti hiljade zaposlenih. Razumem kada pošta nudi telekomunikacione usluge jer se raspadaju. Ali ako neko može da opstane u ovom kapitalizmu, to su banke i njihovo prelivanje iz šupljeg u prazno.“

„Osećam se krivom“

„Da, prodaja, prodaja i samo prodaja… pritisak na zaposlene. Moraš imati takav mentalni sklop da ignorišeš – na jedno uho uđe, na drugo izađe. U svim bankama je tako. Ko može da ima tu samokontrolu – može da radi do penzije. Neki su rođeni s tim, a neko dođe kući i nosi posao sa sobom.“

„Vezano za zatvaranje poslovnica – primetila sam to i u delu Zagreba gde živim. Sada se osećam krivom jer sve režije za dva stana više ne plaćam preko te banke, već preko drugog servisa, otkako je banka prošle godine bezobrazno podigla provizije. Za deset meseci sam uštedela 30 evra. Verovatno nas ima mnogo i banka to oseća.

Nedavno sam bila u jednoj banci gde imam tekući račun i mobilno bankarstvo. Parafraziram razgovor: ‘Hoćete paket? Cena je 3 evra.’ ‘Koja je razlika između toga i onoga što već imam?’ ‘Te usluge su u paketu.’ ‘Ali to su iste usluge, a sada plaćam 1,5 evra? Postoji li još neka razlika?’ ‘Ne.’ Na to sam se nasmejala: ‘Znači isto je, ali morate da ponudite…’ Žena se nasmejala i videlo se olakšanje jer razume da to mora da uradi. ‘Dajte mi onda isto, samo jeftinije.’ Ponovo smo se nasmejale, završile i svaka svojim putem.“

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.