Nemačka srednja klasa se smanjila u proteklih 12 godina, a njen deo je prešao kako u višu, tako i u nižu klasu, zaključak je danas objavljene studije Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.

Procenat populacije koji pripada nemačkoj srednjoj klasi je 2007. godine iznosio 65 odsto, a u 2019. godini je pao na 63 odsto. "Ovaj pad je naizgled relativno umeren, ali on je značajan u poređenju sa drugim evropskim zemljama. U 2007. godini nemačka srednja klasa je i dalje bila na 9. mestu po veličini u Evropi, ali je do 2019. godine pala na 14. mesto", rekao je istraživač IFO Florijan Dorn.

Srednja klasa u Nemačkoj je opterećena mnogim porezima i doprinosima, tako da se dodatni rad i veći radni učinak ne isplate previše.

"Ljudi sa srednjim primanjima teško podnose ekonomski teret", smatra direktor IFO Centra za makroekonomiju i istraživanja, Andreas Pajhl.

Više od 80 odsto Nemaca sebe svrstava u srednju klasu, ali statistički gledano, toj kategoriji pripada 63 odsto populacije, što je oko 26,1 milion domaćinstava u Nemačkoj, prenose agencije.

Za svoje proračune autori koriste kriterijume OECD-a, koji definišu srednju klasu kao one čije su zarade između 75 i 200 odsto medijalnog prihoda. Za samce to odgovara neto raspoloživom prihodu između 17.475 i 46.600 evra u 2019. godini, a za parove bez dece raspon je između 26.212 i 69.900 evra godišnje. Parovi sa dvoje dece statistički spadaju u srednju klasu ako imaju prihode između 36.698 i 97.860 evra.