Njegova priča navela je mnoge da razmisle o sopstvenim stvarima koje čuvaju godinama, često čekajući posebnu priliku koja možda nikada neće doći.
"Izbrisao čovekovih 30 godina za četiri sata?“, napisao je u naslovu objave, a zatim opisao kako je pre nekoliko dana kupio kuću koja je bila puna stvari preminule osobe.
Njegova ćerka je sve ostavila kupcu.
"Pre nekoliko dana smo kupili kuću. Ćerka pokojnog gospodina je ostavila 99 odsto stvari, rekavši, mlađa si, biće ti lakše da ih izbaciš. Bukvalno je ostavila papuče i vojnu uniformu. Nije problem, ali kada sam sve to izbacila, okrenula sam se i sinulo mi je da je to 30 godina čovekovog života. Izbrisala sam mu sećanja, dobra i loša, za četiri sata kao da nikada nije ni postojao. Sve kroz šta je prošao, ništa ne postoji i otišlo je u zaborav. Počinjem malo da se pitam o našoj materijalnoj situaciji, koliko se zapravo trudimo i žrtvujemo da bismo na kraju pali u zaborav kao milioni pre nas", napisao je on.
Pročitajte OVDE ispovest deke Milorada o njegovoj najvećoj ljubavi koja je trajala ceo život. A, sve je počelo ovako...
"Zašto to nisi iskoristila, ženo"
Njegove reči su otvorile lavinu ličnih priča.
"Bio sam u sličnoj situaciji. Pošto sam najmlađi u porodici, imao sam priliku da gledam kako stariji ostavljaju stvari za sobom. Posuđe, koje su smatrali nečim neverovatno vrednim, poklanjali su - prodavao sam ga mesecima, niko ga nije želeo. Ne mogu da verujem da je moja tetka potrošila platu ili dve, teško zarađene, na loše posuđe. Tanjire, nakit, drago kamenje. To danas ništa ne vredi, posebno ako nema sertifikat. Zlato nešto vredi, ali ova stvar sa smaragdima i sve to - nikoga ne zanima. Gledao sam ljude kako sakupljaju muzičke instrumente, džepne satove, figurice, slike... I nisu bili svesni da je sve to tada bilo vredno jer se veliki deo njihove plate odvajao za to, ljudi su često išli u kupovinu. Zato imamo ljude u 70-im ili 80-im godinama koji i dalje imaju peškire iz Savezne Republike Nemačke koje nikada nisu koristili jer su to „odlični peškiri i čuvaju se za posebnu priliku", komentarisao je on.
Jedan od korisnika Redita dodao je kratko: "Sačuvano za posebnu priliku koja nikada nije došla".
Usledilo je još jedno dirljivo svedočanstvo.
"Nakon što je moja baka umrla, otišli smo da sredimo njenu kuću. Mislim da sam plakala više nego kada je umrla, videvši te ormare pune svega novog, neraspakovanog... Zašto to nisi iskoristila, ženo? Da li je moguće da nisi uživala u svemu što si imala i prema čemu si bila toliko strastvena, pomislila sam. Ne mislim da su ljudi danas toliko vezani za predmete kao nekada. Naravno, svi ostavljaju nešto od pokojnika kao uspomenu, ali većina toga se baca, poklanja, prodaje. Možda to ima veze sa konzumerističkim vremenima u kojima živimo. Nove generacije nemaju taj siromašni mentalitet koji su imale starije generacije, izgrađen zbog siromaštva, ratova i kriza", opisao je jedan korisnik Redita.
Drugi su istakli da ih je sam život naučio da se ne vezuju za stvari.
"Do sada sam se selio sedam/osam puta, u pet različitih zemalja. To me je naučilo da se ne vezujem ni za šta materijalno, ne kolekcioniram nikakve gluposti, jer to nikome nije važno, niti će išta biti vredno na duži rok. Poslednja selidba je bila: računar, odeća, cipele, aparat za espreso, kancelarijska stolica… i to je manje-više to", objavio je još jedan korisnik.
Među stotinama komentara, posebno se izdvojio jedan koji je sumirao celu diskusiju, piše Dnevno.hr
"Surova realnost. Kuća i zidovi ostaju, a stvari koje su nekome značile sve, sledećem vlasniku su samo smetnja i rasipanje. Dobar podsetnik na to šta je zaista važno u životu. Memento mori", bio je zaključak sa kojim su se mnogi složili.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)