U početku je svoje noćno znojenje smanjila na malo dodatno zaključavanje, ali se ubrzo Naomi Richardson našla u kretanju početkom menopauze usred pandemije.
-Ponovo se budim u grudvi znoja. Toliko je loše što sam uzela da rezervnu majicu držim pored kreveta, pa neću morati da se potpuno izbacim iz pospanog stanja, uznemiravajući i sebe i muža da nađemo suvu usred noći.
Menjam čaršave svaki dan. Neko vreme se pretvaram da je to sve dodatno piće koje sam popila tokom zaključavanja. Čaša ili dve vina sredinom nedelje. Ovo je prirodni način da mi kaže da ga udarim po glavi, govorim sebi. Pre toga, alkohol je bio isključivo za vikende. Prestajem da pijem i, hej presto, noćno znojenje nestaje. Problem rešen. Ali nekoliko meseci kasnije su se vratili, uključili i isključili, i naizgled bez razloga. Preskačem period. Zatim još jedan. Počinjem da guglim simptome menopauze. Onda dobijem menstruaciju i to još gore nego ikad..
I tako u krug, dok ne vidim da su terapije različite i zavise od mog ličnog osećaja, trenutka, potrebe.
Terapija za ovu maglu koja te uzme pa ostavi, pa se vrati i opet nestane, jeste pažnja. moja, tuđa, svačija. Ako se sama ne setim, treba mi savet, podrška, ljubav.
Za one koji je nemaju, nek je pronađu u najboljem obliku, a oblika ljubavi je mnogo. Samo uzmite šta vam prija, izađite napolje, krenite, zaboravite na sebe u ovim mukama, zamislite sebe u lepom okruženju.
