Nije jednostavno ni početi a verovatno ni završiti priču o ovakvim ljudima.
Miodrag Nedić Mile, 57-godišnji Beograđanin je jedan od retkih hrabrih ljudi iz grada, koji je doneo odluku o promeni i mesta i načina svog života u cilju ostvarivanja sna koji nije bio veliki ali je trajao dugo. U nekom momentu, pre sedam godina došao je trenutak da "preseče" i krene svojim putem, u život sa prirodom.
Nije lako pitati sve šta bi vas zanimalo, jer pitanja je mnogo a ne znate na koje bi vam se reklo šta je zaista važno. Život ovakvih ljudi deluje lako ali to i jeste! Svakako do njega nisu došli lako.
Da li mislite da je hrabra odluka da se iz grada u kom si rođen i odrastao i lagodno živeo, skloniš i poneses sa sobom sve?
-Trebalo je prvo strpeti se a onda doneti odluku, ona je najteža. Zatim, ignorisati stres nepoznavanja novog života, ući u periode potpune tišine,učenja i snalaženja u mnogim nepoznatim situacijama kojima te priroda obučava, uz pomoć ljudi koji su odavde.. a onda, ujediniti sve to sa potrebom komunikacije koja je stečena dugim nizom godina u gradu.
Foto:Facebook: Lemi kristal
- Rođen sam u Beogradu, u porodici inžinjera i arhitekte. Odrastao sam na Novom Beogradu. Prošao sam svoje dečačke i studentske dane, putovao po svetu, stekao prijateljstva, družio se i radio ono što mi prija. Posle studija mašinstva, završavam dodatni kurs za umetnički nameštaj i time se , kao starom ljubavlju, profesionalno bavim nekoliko godina. I onda, u želji da što više boravim u prirodi, spajam lepo i korisno i počinjem da se bavim planinskim turizmom, reklamiranjem kuća i vikendica, povezivanjem agencija ali i privatno vodim posao , pa i u okviru svoje kuće na jednoj planini, koju su podigli moji roditelji i u koju i danas dolazi moj otac da uživa svoje penzionerske dane, uvodim nove ljude, goste , danas moje prijatelje.
Foto priv.arh
Umeđuvremenu, donosim odluku i pre sedam godina napuštam Beograd i kupujem još jednu kuću u prirodi, pa poslednjih godina živim u malom mestu kod Topole, u pravom domaćinstvu jedne, nekada stare kuće, koja lagano dobija novo ruho.
foto: privatna arhiva
-Za mene je izgled kuće manje bitan od osećaja da ste promenili sredinu, da je to ono što znate da prija vašem duhu i da ste napravili taj korak, koliko god on bio težak. A ume da bude. Dese se preispitivanja, razgovori u unutar sebe, malo i tuge ali...na kraju odgovor bude uvek isti. To je to. Ono što sam hteo: mir svojoj duši, dobar vazduh, jednostavne ljude, neopterećenost materijalnim nadigravanjima karakterističnim za grad, koja me nikada nisu zanimala, i na kraju, mogućnost da živite onako kako ste sami organizovali.
Foto privatna arhiva
-Život u prirodi daje vam drugačiju percepciju vremena, mogućnost da upoznate sebe. Dobijate svo vreme sveta na poklon, iako imate i neke obaveze. To se ne menja. Ali ono najbitnije jeste organizacija svog života i MIR!
To je priroda zadržala a nema cenu.
-Moji prijatelji iz Beograda i drugih gradova nisu mi "daleki". Novim prijateljima se radujem i negujem te odnose. Zanimljivo je sve to, život deluje sveden a bogat je. To može da razume onaj ko isto oseća, ne možete to definisati.
Na pitanje da li je život van grada prekinuo neke prijateljske veze i stara druženja, ovaj zaimljivi čovek kaže:
-Prijateljstva koja se ugase, ugasila bi se i u gradu, i nemam problem sa tim. Napravio sam život takvim, da sam uvek tu za one kojima trebam i da ih u svako doba mogu pozvati kao i da su često kod mene. Daljina nije problem. Postoje samo potreba i volja. One su obično, jedno.
