Monaškim životom sestra Linda je svoju dušu posvetila Bogu i putu božanstva, ali ne zanemarujući još jednu svoju strast, zemaljsku, sticanje poena udaranjem po glavi i telu protivnika

Sa samo 1,49 metara visine, omalena časna sestra zna kako da se odbrani. „Uvek sam bila sitne građe. Ako mogu da trčim i šutiram, ne moram da nosim pištolj da bih se branila."

Sestra Linda Sim objašnjava da, uprkos njenom malom rastu,  njena parola je „ja sam oružje“, piše TNP Singapura.

Iako se pridružila franjevačkim misionarima božanskog materinstva pre 43 godine, i dalje se bavi svojim sportom na impresivnom nivou.

Spoj tekvondoa i služenja Bogu


Sada se možda pitate da li nema sukoba između bavljenja borilačkom veštinom i posvećenja svog života Bogu.

Međutim, sestra Linda kaže da je za nju „poomsae" (sekvenca pokreta u tekvondou) umetnička forma i za nju je kao ples. Nenasilan je i moto tekvondoa - „mir je dragoceniji od pobede“.

Zanimljivo je njeno objašnjenje: "Tekvondo mi omogućava da doprem do ljudi na necrkvenom jeziku.”

Crni pojas za časnu sestru


Od aprila 2022. nosilac je crnog pojasa 5. dan; uspela je da iskoristi svoje veštine da postane prva Singapurka koja je osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u tekvondou  koje je održano u Južnoj Koreji, preneo je Magazin Novosti.

 

Za razliku od mnogih drugih borilačkih veština, ovaj odbrambeni sport zahteva od sportiste da se bori sa zamišljenim protivnikom (ne možemo a da se ne zapitamo da li se Linda pretvarala da se bori sa nekom vrstom demona, ili se možda borila sa samim đavolom!).

Ona je pobedila šest drugih takmičara u svojoj starosnoj kategoriji i postala svetska šampionka starija od 65 godina.

Po osvajanju impresivne titule, sestra Linda je podelila utiske:

„Osećala sam se kao da sam na vrhu sveta pošto sam dostigla važnu prekretnicu u svojoj tekvondo karijeri. Osećala sam se veoma dobro jer je ovo prvi put da Singapur osvaja zlatnu medalju i osećala sam veliku zahvalnost prema Bogu."

Sestra puna akcije


Čini se da je sestru Lindu je oduvek privlačila akcija. Kao dete je želela da se pridruži policiji ili da postane vojnik. Bila je obeshrabrena kada je otkrila da su žene više uključene u kancelarijski posao.

Tako je mlada žena prešla na spasavanje duhovnih života. Uprkos zabrinutosti njene majke, ona je osetila poziv da služi Bogu. NJena majka je verovala da će izgubiti ćerku i trebalo joj je više od 10 godina da prihvati odluku. Ali ovako je sestra Linda, ujedno i sportistkinja, objasnila:

„Išla sam na sve žurke i bavila se svim sportovima, ali u meni je bila praznina. Stalno sam osećala tu emociju da me Bog zove i mir sam našla tek nakon što sam se pridružila sestrama."

Svoju strast prema sportu počela je ozbiljnije da shvata pre 15 godina kada je radila sa decom koja su bolovala od raka.

U stvari, Singapurska tekvondo fondacija je podučavala tekvondu decu koja se bore protiv raka u bolnici u Asizu. Sestru Lindu je fondacija obučila da pomaže u podučavanju dece.

Jedna stvar je vodila do druge i shvatila je da nije prestara da podigne sport na viši nivo, pa je završila na takmičenju u Južnoj Koreji.

„Nakon što sam gledala sedokose žene kako se takmiče, pomislila sam da želim da treniram, da predstavljam Singapur jer sam tako ponosna što sam Singapurka."

Svetska šampionka je zapravo morala da trenira tri puta nedeljno pre svog poslednjeg takmičenja, i iako ima neke bolove od godina, ona insistira na tome da godine za nju nisu problem.