Danas provodi dane sa suprugom, sa kojim deli više od pola veka zajedničkog života. Iako nikada nisu osnovali porodicu kakvu su zamišljali, Marija naglašava da su se tokom godina držali zajedno i pronašli svoj mir.
- Naravno da mi je žao što nisam imala decu. To je tuga koja vas ponekad iznenadi, čak i sada, ali život je tako hteo. Ne možete promeniti ono što je prošlo, možete samo živeti najbolje što možete - priznaje baka Marija.
Odrasla je u skromnoj seoskoj porodici i veliki deo života provela je radeći kao čistačica.
- Nije bio lak posao, ali je bio iskren. Radila sam koliko sam mogla, svaki dan. Na kraju krajeva, najvažnije je da niste nikome zamerili i da ste znali da ste pošteno zarađivali za hleb - kaže ona sa osmehom.
Kada su ona i njen muž došli u godine kada im je postalo teško da se brinu o sebi, doneli su tešku odluku - preselili su se u dom za stare.
Pročitajte OVDE kako je baka preživela rat i tešku dijagnozu.
"Imala sam najbolju svekrvu na svetu"
- Srce vas boli kada napustite kuću u kojoj ste proveli ceo život. Ali realno... više nismo mogli sami. Danas vidim da je to bila dobra odluka. Ovde smo bezbedni, nismo sami, a moj muž i ja smo jedno drugom najveća uteha - kaže ona.
Posebno emotivno govori o majci svog muža, svojoj svekrvi, sa kojom je tokom celog života imala odnos pun poštovanja i nežnosti.
- Imala sam najbolju svekrvu na svetu. Bila je žena koja mi je bila kao druga majka od prvog dana. Ko god kaže da su svekrve loše, nije upoznao moju. Ona me je naučila svemu - od kuvanja do toga kako da budem strpljiva osoba - kaže Marija. Danas dane provodi u društvu prijatelja iz doma.
Kaže da su "kao mali školski drugari" i da vreme brže i lepše prolazi sa njima. Najviše uživa u kreativnim aktivnostima - pravljenju ukrasa, šivenju i dizajniranju malih poklona za druge stanare.
- Kada radim rukama, osećam se korisno. A kada vidim nekoga srećnog, duša mi je puna. Volim svoju kreativnost - uvek kažem, ona me drži na nogama - smeje se ona, piše Dnevno.hr
Osoblje doma je opisuje kao osobu sa neverovatnom energijom. Čim uđe u sobu, kažu, oseti se promena.
Sama baka Marija se na to samo skromno osmehuje: "Kakva energija... Volim da ljudi oko mene budu dobro. Ako mogu da ih nasmejem ili im ulepšam dan, to mi je dovoljno. To je moja najveća radost".
Iako je život nije odveo putem majčinstva, baka Marija je izgradila svoj svet pun ljubavi, topline i čovečnosti. Danas, okružena suprugom, prijateljima i osobljem koje je poštuje i voli, mirno uživa u svojim godinama i nastavlja da širi istu toplinu koja ju je pratila celog života.
- Svako ima svoju sudbinu. Nisam imala decu, ali sam imala ljubav. I to je, na kraju krajeva, najveći dar - zaključuje ona.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
